Пише: Др Момчило Д. Пејовић
Док овај текст писах није ми на ум падало ни име да јој (с)поменем, а камоли редак који напишем више! Негдје, када бијах већ написао половину текста направих мању паузу, толико да протегнем ноге, узмем мало свјежег ваздуха и кафицу док припремим. На мах погледах шта има од вијести на интернету, кад тамо њена слика и наслов који ми посебно привуче пажњу, те не могах одољети да барем простопроширеном реченицом започнем текст који сам наумио! Наслов сличан онима за књигу Гинисових рекорда у рубрици: „Вјеровали или не: Весни Меденици 17. пут одложено суђење“!
(За)стадох, и не могах (по)вјеровати! Знам, негдје подавно сам читао о рекордима разним из те књиге, али нијесам запазио односно вјероватно ми је промакло да таквих случајева одлагања суђења до у недоглед има и може (ли) их бити! Ипак, нијесам сигуран да је Весна Меденица, бивша предсједница Врховнога суда са три мандата, односно њени адвокати са својим искуством и знањем или „правним празнинама тј. шупљинама“ у (црно)горском закону успјели да оборе рекорд када су у питању толико бројна „заказана па отказана“ суђења њој и групи „припадника криминалне организације“ коју је, наводно, „формирао њен син Милош Меденица“!? На то, мој коментар себи у браду дадох: дако обори и тај сопствени рекорд и дође до јубиларног 20. заказаног па отказаног судскога рочишта!? Додадох, докле ће Црна Гора или „земља чуда“ да (не) изненађује себе својим чуд(ес)има?
Ето што су ти адвокати и колика је њихова правна моћ!? Пракса и укупно стечено теоретско знање на једној страни, а на друој страни можда је ријеч о (пре)остарјелој црногорској легислативи!? Мада је Светозар Маровић, „у своје перо“, хтио увести велику реформу у судству његовом чувеном „сјечом“ односно „гиљотином“! Зар сте заборавили, на ту Свето(заре)ву реформу? Наравно, започето и безуспјешно одложено и завршено!
Сада тек виђох да ме је неки предосјећај или немир у мени „нагнао“ да направим паузу, па уједно и да има смисла односно извјесне повезаности Весне и Светозара, макар када је у питању избјегавање правде било једног или другог од двоје именованих! А да апсурд буде још и већи, док се Весна слободно шета Подгорицом и судска рочишта ногачке у недоглед одлаже на другој страни Мило Божовић, „бивши предсједник“ општине Будва, још лежи у притворској соби и нико да зуцне! А шта рећи о Свету и његовоме дугогодишњем „лијечењу“ у Београду?! Шта ли се ту све крије, зна ли ико да у јавност каже? И са Светом, Весном и Милом сам на истој дистанци, да не (по)мислите да имам нешто (с)лично или (не)пријатељско са њима!
Свето(заре), „ако смијем рећи“ односно употријебити твоју омиљену поштапалицу, не љути се због овог изненадног упада са Весном и њеним рекордима! Вјерујем да ћеш имати разумијевања, јер сте (из) исте професије и политичке опције, а што је још незавидније ваш бивши политички идол односно страначки лидер много за вас не хаје већ вас држи на „пристојној дистанци“, једне у избјеглиштву а друге у притвору!
Виша сила би у питању (Вис маиор!) и не могах одустати од наведеног, па вјерујем да ћеш то узети у обзир иако можда нећеш лично прихватити, јер си ти, ипак, Свето(зар), Грбаљски мудрац, политички идеолог, философ и кумровачки ђак! И да скратим, јер нијесам мислио ни упола од овога да ти напишем, барем (о) теби сам (на)писао подоста! Не пишем ти е сам те се ужелио да те виђу већ од „веље бриге“ због твога (пре)дугога лијечења које ће изгледа, а по свему судећи, потрајати и дуже него си и сам мислио односно како је неко наумио-планирао и(ли) а ти, споразумно потписао, аминовао! (Д)ако издржиш то мало третмана што ти је (пре)остало, па онда можеш путовати ђе ‘оћеш, тако нешто ти конташ!? А могуће и да имаш и друге планове, на примјер да оснујеш странку у којој би био „први никад други“! Нешто ка’ твој некадасњи партијски другар Душко Марковић, бивши премијер, који се ево кани више од годину дана да то учини, али изгледа нема „амин“ од бившег политичког лидера, „никад други вазда први несмјењиви“!
Др. Момчило Д. Пејовић: Душко, да (у)ћутиш је твоје право, али и погубан избор!?
Међутим, у тој правној игри, а гдје се о твојој чапри ради, све то бити може у једном трену баш проблематично! Највише због онога што би се могло десити непланирано а неминовно је да се деси, само што не знамо кад ће(мо) Богу на истину барем ови који још увијек ходају а богме и они многи који гмижу или се вуку по земљи. Тада би се поставило питање твога „доласка“ у твој родни крај, јер те црногорске институције већ подавно потражују мада много не инсистирају код надлежних у твојој другој домовини Србији!? Нијесам потпуно сигуран али скоро па да повјерујем и да имаш држављанство те државе!
Рекло би се да је то што чиниш много паметно, иако је донекле изнуђено! Вријеме је мајсторско решето, теби је то одавно познато и не треба те много пута на то подсјећати! Међутим, некад и мудри знају претјерати и превид направити приликом процјене сопствене одлуке коју у датом тренутку треба донијети као спасоносно рјешење или најбољи пут ка изласку из дате ситуације!
Знам да тебе ово што пишем ни мало не дотиче, чак бих могао рећи да се подсмјехујеш свему што чине црногорске институције како би те „довеле“ у Црну Гору да тамо наставиш са „лијечењем“ односно одлежиш (пре)остали дио терапије, а на што си добровољно пристао и потписао код Кате, ГСТ-а у суду!
За сада испаде да си их све надмудрио и да си као идеолог партијски, мудрац Грбљански, философ Кумровачки себи обезбиједио сигурно мјесто у „Београду на води“, до краја твога биолошкога сата!?
Не смета ми тај твој начин сналажења односно бескрајног лијечења и датог обећања, као и адвокатског гаранта да „нећеш побјећи“ већ да ћеш доћи, вратити се у Црну Гору кад будеш способан здравствено!? А богме си у годинама када не можеш бити баш сигуран да ћеш здравствено добар бити ни сјутри дан, а камоли унапријед годину коју! У нашим годинама човјек треба да брине и о мјесту вјечнога боравка, а твоји преци су из Грбља!? Међутим, има нешто што ти не могу опростити боље рећи замјерам ти што на један начин то како поимаш, чиниш и мислиш да можеш вући за нос све оне грађане које знаш и не знаш са тим твојим мудролијама и тобожњим паметовањима које си усавршио у високој Кумровачкој политичкој школи.
Др Момчило Д. Пејовић: Борис Савић „завршио“ са тунелом и „не осјећа(м) моралну одговорност“!?
Докле тако мислиш издржати и подсмијавати се бројним грађанима твоје Црне Горе што си успио да их „надмудриш и убиједиш“ све њих да ћеш испунити дату ријеч? Дођи ти у Црну Гору, можда не од превелике жеље, ка’ твој другар Душко!? Одлежи то што ти је пресуђено и „мирна Босна“ што се оно каже! Наравно, послије тога пресавиј табак па и ти потражуј од државе Црне Горе неку не велику суму, као обештећене за душевне боли ту око 100 (сто) милиона еура!? Све ће се то заборавити односно „звати јуче“, па да оставиш и другима да кажу о свему што си чинио заслужено и незаслужено, политички, идеолошки, философки, мудро и одлучно, „брк у брк“ онако како нијеси научио да отворено говориш! Био би то мој савјет, иако нијеси моје науке!”
А богме сам нешто слично савјетовао и Душку док је био у Лондону, али ни он се на то не осврну, и погријеши!? Наравно, знам да ћеш пронаћи најбоље рјешење којим каниш завршити твој судски епилог! Бојим се, погријешићеш ако не дођеш, на вријеме, у Црну Гору међу твоје, родбину, пријатеље, познанике и другаре!
Не бих да ти (по)реметим твој душевни мир и ријетке одласке на болничкеи третмане или редовне сједељке гдје обављаш свој ритуал читање новина-штампе уз испијање омиљеног напитка дојч кафе у неким твојим омиљеним мини кафеима! Зато ћу и ово моје обраћање теби односно неслужбену п(р)озивку од мене као грађанина који те није заборављао ни док си био много активнији, јачи односно моћнији као политичар, настојати да скратим и сведем га на једну понуду или савјет у циљу постизања нагодбе са којом бисмо окончали питање твога случаја! То што и како чиниш и лијечиш се с једне стране речено приватно је толико провидно, простачки дрипачко, а с друге стране институционално скандалозно! Може да (за)пријети да изазове дипломатски конфликт између двије независне међународно признате државе и два народа који имају пријатеље, родбину и надасве историјске коријене о заједништву њиховом неколико вјекова старе и одржаване! Мада су понекад били прекидани због насугласица политичких и династичких, додуше накратко што уопште не мијења ништа, па да и даље наставимо рад на одржавању добросусједски и међудржавних односа са Србијом! О понуди односно савјету добро размисли, не премишаљ се већ се одлучи. Опасност је у одлагању! Теби као правнику та латинска сентенца је позната!
