Пише: Др Момчило Д. Пејовић
Ма јасно је и њему као бившем фармеру-пастиру или „Седмаку Чобанину“, некад „највећега и најјачега“ политичкога стада на Балкану, да је још прије неколике године изгубио државни трон! Наравно да је, стрмоглавом са државног трона, изгубио и онај моћни политички „ауторитет“ односно „европски углед и глас“, а са њима и стас. Сада се у политичкој мировини само надмено и уљуљшкано заноси тобоже да се прикаже да још није све изгубљено и за њега готово завршено! Изгубљено је за вазда, макар што се тиче државних позиција на којима је био пуне три деценије! А богме и политичке односно страначке позиције су му увелико ослабиле, изблиједјеле и одрпане, без обзира што још има десетак заблудјелих већином постаријих политичких овнова и овчица, које га величају и дају му подршку, а све то нема ни петину од оне некадашње политичке моћи!
Нико не спори да је финансијски добростојећ, поткован, боље рећи енормно! Али није то толико битно колико му је сада неопходна политичка подршка, не само она изнутра из својега онемоћалога и расутога стада већ из спољњег европског окружења! Она би га подржала и ставила иностраном фактору до знања да на њега још могу рачунати за „сређивање“ њима потребних послова било „економског бизнис амбијента“ и политичког дјеловања односно роварења у циљу дестабилизације Црне Горе на политичком плану у циљу њима сопствених интереса!
Шта је натјерало бившег политичког фармера да изађе из примиреног односно скоро па добро нарасле прољећне отаве као политичке испаше, а коју већ ужива у фотељи „почасног предсједника“, да се онако избезумљено острви на све своје противнике, који му похапсише политичке пулене и чуваре његовога енормнога богатства, стеченог (не)легалним пословима и поштеним „даноноћним радом и по 16 сати“, а уз све то исчитавањем „озбиљне историјске литературе“ како би могао бити равноправан саговорник „историчарима“ па и оним (при)ученим, који му пишу текстове и снабдијевају га „озбиљном литературом“ џепнога издања у којем је мало текста а много сликовница, већином застава са његовим ликом међу заблудјелом кликом? Зашто (ли) је јурнуо онако нагло и обахаћено, незнавено и силобатасто, а све колутајући закрвављеним очима, да говори о црногоском друштву као „друштву осветничком“ и крвној освети која „траје“ (Сиц!) у Катунској нахији у неким породицама 200 (Сиц!) година!?
Само он зна колико је велика политичка бољка коју му не да мира, да данас у политичкој мировни и фотељи „почасног предсједника“ стрпљиво (са)чека наредни слијед политичких „догађаја“ односно хапшења, која ће свакако (у)слиједити и која се тешко да могу (с)пријечити!
Мора се једном примирити и помирити, ако већ неће да се суочи са политичком судбином, да добровољно прихвати одговорност за све што је радио и чинио индиректно током тродеценијске владавине! А замиритао је својски радећи на личном и енормном богаћењу све од „мјесечних примања и бројних дневница“ која су наводно у новчаном износу од 300 хиљада еура, обашка првог милиона легално стеченог, кастоди рачуна, ничије куће, Панама Пејперс, (не)постојећих) фирми у иностранству (Кипар, Сјешели, Девичанска острва), којих се не сјећа или повремено сјети; иако нијесу радиле односно „ни цента“ нијесу обрнуле, како рече неком приликом а „што је лако утврдити“ односно провјерљиво!? Докле мисли бивши предсједник, са двоструким мандатом, да онако са његовим политичким двокораком истрчава са познавањем крвне освете у Црној Гори или код Албанца? Ко је тај савјетник који му пише историјски текст, а који очито да „почасни предсједник“ не разумије или је заиста тако написано па он научио напамет и буквално све тако сватио?
А можда је у питању и његова (о)порука односно шифровано упутство или пријетња онима који би хтјели њега позвати да се изјасни поводом, барем неких, многих од тужби које се већ дуго година налазе у набреклим фиокама, под кључем код неког судије, истражног органа или код бившег а сада ухапшеног СДТ-а?
Прије неки дан имали смо прилику да послије утихлог одласка са државне и политичке сцене васкрсне онај јогунасти, обахаћени, набијеђени, набусити, напрасни, нагло зарумењени у лицу и скоро запјенушани политички лидер Д(р)ПС‐оваца у оставци у политичком бјеснилу поново пријети „лудачком покрету“, индиректно позива на отпор, јер му урушавају „његову државу и њен европски пут“! Одавно га је обећао грађанима, има деценија и више, да ће испунити тај сан, изградити односно увести његову бившу Монтен(иј)егро приватну државу или латифундију у заједницу европских народа звану Европска Унија! Наравно да је то била његова политичка лизалица, фарса са којом је манипулисао вјешто само да би, организовано уз помоћ криминалног миљеа у структурама државним и извана, изградио своје економско царство и учврстио га постављањем својих (пр)оданих политичких пожмирепа у судству и полицији! Без обзира на оно сто смо видјели на тв „Антена М“, прије неки дан, „Нокова двометрица“ је знатно затрокирала и отишла у приучену историју! Трон је одавно изгубљен, а тон јој је увелико ослабио односно држи се као бабин зуб, климаво и једва разумљиво – шифровано!
Дакле, без трона је остао а тон му је онемоћао без мигућности да некога дозове, иако је на тв-у громко декламовао и (на)учену историју његову проповиједао. Држи се ара и не да се, па покушава преко залуталих, изгубљених, онемоћалих и огладњелих политичких овчица ставити до знања да још није све изгубљено, иако су му похапшени скоро па најопаснији и најмоћнији челници у државним институцијама из којих је имао огромну подршку, а који су били на високим јавним функцијама у држави посебно у судству и полицији.
Без њих је потпуно безвриједан и политички мртав, иако новаца има и за бацање, коцкање, донирање патриот-комитских протеста, позивање оних који би за њега организовали неке мање групне протесте! Али све то дјелује политички ошамућено или спортским рјечником речено тетурање гроги боксера послије доживљеног и преживљеног тешког нокдауна! Страх да не буде први сљедећи ухапшеник, који би макар био позван да своју изјаву мало боље објасни, а затим све остало што је пропагирао и радио, натерало је „Седмака Чобанина“ да се појави на Шуковићевој тв „АнтенаМ“, да интервју и још једном обахаћено, зацрвењено, надуто, уображено, набусито и политички безобразно, а (не)знано и нетачно са историјске стручне и научне тачке гледишта знања и сазнања, чињеница, бројних писаних докумената и судских пресуда, којима се не може генерализовати и тако покривати једно друштво стављајући му печат осветничког друштва и свега што се осветнички чинило у Старој Црној Гори и чак широм данашњих граница Црне Горе! Била је то његова последња одбрана и заштита његових политичких већ похапшених пулена и високих јавних идржавних функционера!
А шта је то бивши предсједник државе у двоструком мандату, да ли сада и „почасни предсједник“ у том његовом познатом интервјуу (из)рекао не трепнувши и не устежући се од неистина којима хоће покрити своју тродеценијску владавину па све пребацити на „црногорско друштво“ за које устврди да је „друштво осветника“, које живи у „јако затрованој атмосфери“ и гдје ће се „ћеранија по Црној Гори наставити“!!! Наравно, гле чуда, смогао је снаге да нас на то упозорава, јер, „Треба да се присјетимо да у срцу Црне Горе, у Катунској нахији, крвна освета међу одређеним староцрногорским породицама траје дуже од 200 (Сиц!) година!!!
Знамо да се одавно заносио, „Седмак Чобанин“, да постане (х)историчар и то онај талог историчар, али је постао хистеричар односно као његови савјетодавци приучени дворски историчари, који му сервирају историју Црне Горе у 100 слика у џепноме формату са оним што он жели чути! А, богме, подмећу му и много тога што би они радо хтјели да буде тако како му савјетују и хушкају да говори како већ одавно чита „озбиљну историјску литературу“ и зна историју Црне Горе! Ваљда му се (у)чини(ло) да је студиј историје много лакши од његових студија економије, па је прибјегао да је озбиљно изучава и намеће неку његову и његових дворских историчара нову историју новоцрногорског односно монтенегринског човјека са новом атеистичком православном црквом!? Да ли то он себе хоће већ да промовише за кандидата те нове, његове, цркве? Неће бити да крвна освета траје 200 и више година у тој Старој Црној Гори или шире, па ни код одређаних староцрногорских породица у Катуској нахији. Нико не негира да је било крвне освете, али толико дуго да траје само је бившем предсједнику Милу Ђукановићу тако нешто познато и чак генерализује да укупно „црногорско дрштво“, вјерујемо да је мислио на цјелокупно становништво у Црној Гори! Дакле, таква његова изјава и констатација је НЕТАЧНА И НЕЗНАНА, ПОЛИТИЧКИ ОСТРАШЋЕНА И ОСВЕТНИЧКА, циљана на све оне који би да и даље хапсе његове заблудјеле, залутале и криминализоване политичке овнове и овчице, појединце или организоване групе!
Припадам црногорском друштву али нијесам осветник, нити сам кога убио, опљачкао, прошпијао да бих се (о)светио, већ сам до дана данашњега живио сасвим скромно и достојанствено, као човјек и научни радник – историчар! Не дам никоме, па ни бившем предсједнику државе у двоструком мандату, да ме сврстава међу осветнике!
Његово уопштавање или преношење крвне освете на цјелокупно „црногорско дрштво“ је безочно подмећање негативне карактерне црте да би изазвао и продубио садашње политичке подјеле и „окренуо воду на другу страну“ а себи купио мало времена док се Власи не досјете! Дакле, мени као појединцу у црногорском друштву пребацује и подмеће нешто што ми не припада ни као личности нити карактеру моме, који сам градио током цијелога живота и недам да ме нико па ни он сврстава у оне које он тако злонамјерно генерализује, макар припадали и црногорском друштву! Покушва, бивши предсједник државе у двоствурком мандату односно „Седмак Чобанин“, да стави заборав на сопствену тродеценијску владавину, да прекрије политичком плахтом у виду „остветничког црногорског друштва“ сва бројна неразјашњена убиства у њој, као и бројне афере које су се дешавале а остале су без епилога! Он је тај који треба да подвуче црту на сопствену владавину и народу – грађанима поднесе рачуне па шта по закону, праву и правди буду одлучиле судске инстанце нека тако остане.
Само да подсјетим бившег предсједника државе у двоструком мандату на обећање које дао, а које је остало без подношења његових рачуна на лет за Париз и Мајами, да ће рећи о којим се то веома важним државним интересима радило да приватно односно полу службено користи службени авион за своје личне и „државне потребе“!? Не ради се ни о каквом реваншизму и освети, далеко и од помисли на крвну освету којом се не може црногорско друштво окарактерисати као осветничко! Трон је изгубљен, а тон много ослабљен иако је микрофон био знатно појачан, његов ехо није допирао даље од особе која га је интервјуисала. Број политичких присталица све је мањи, а чека се и „супер финале“! Да ли већ да припремимо велику кесу кокица и чекамо интервју на тв Антени М? Да ли ће политичко бјеснило Милово или само (о)порука његова спласнути (пре)остаје нам да сачекамо?
Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала
