Биланс једне „револуције“ 

„Када смо десетак дана пре петооктобарске револуције изашли на биралишта у неочекивано високом проценту, потврдили смо свест историјског народа. Тиха већинска Србија је узевши оловке у руке да би заокружила број испред имена Војислава Коштунице, узела судбину у своје руке. У дугачким, стрпљивим колонама испред бирачких места тога 24. септембра магистралним историјским токовима се кретала воља једног народа да се избави из ћорсокака сопствене историје. Непуне две недеље касније, аркадијским понорницама историје тај исти народ је након велике победе испустио сопствену судбину, неприметно ухваћен у замку туђе недобронамерне воље.

Демонстрације 5. Октобра, (Фото: Бибиси)

Данас историјска наука нема никакве дилеме да је 5. октобар од стране западних обавештајних служби детаљно испланиран догађај са циљем довођења на власт оне прозападне елите помоћу које ће западне силе спровести постмодерну окупацију Србије, без пушака и тенкова. Тако се неприметно велика народна револуција претворила у обавештајни пуч и тако се поново потврдило да је српска елита бескарактерна и слабићки корумпирана. Само нас је Бог спасио целовитог испуњења плана, иако су неки западни политичари и део српске нововладајуће елите тражили жестоку освету према Милошевићу и његовим сарадницима, па се крв није лила тих дана београдским улицама.

Али смо зато добили нову идеолошку догму и ново медијско једноумље који су плански породили култ 5. октобра. Тако је намерно потиснут са јавне сцене 24. септембар као дан који треба заборавити јер је српски народ показао да је историјски, и тако је подметнут петооктобарски култ као неприкосновени новокомпоновани празник када је историјска понорница требало да нас врати до врела синтетичких народа.“

Игор Ивановић, из књиге „Запад и окупација“, Catena mundi 2020.