Пише: Филип Драговић
Јуче је посланица ДПС Александра Вуковић Куч, у црногорском парламенту узвикнула како „нешто није нормално“ у нашој држави, алудирајући на помоћ коју Црна Гора даје вјерским школама, и напомињући да је „клерикализација друштва досегла највећи ниво“. За неупућене би могло дјеловати да то „нешто“ што „није нормално“ представља незаконити однос према вјерским институцијама, и да су те вјерске институције „однекуд са стране“ упале у нашу државу.
Међутим, истина је сљедећа: Црна Гора не би постојала (не у смислу Средњег вијека, него у смислу Новог вијека) да није било клерикализације државотворног процеса, током 18., 19. и почетком 20. вијека. И Црна Гора ни сада не би постојала када би из ње нестали сви они грађани који су вјерници или поштоваоци СПЦ (а њих је деценијама у континуитету више него оних који су у мају 2006. гласали „за“ независност ЦГ). Нити би се Црна Гора могла кретати у правцу интеграција ка ЕУ – систему који традиционално баштини благонаклон и кооперативан однос према вјерским заједницама.
Уз све то, држава Црна Гора има Закон о односу државе и вјерских заједница, а има и уговор потписан са СПЦ, па се дјеловање цркава и вјерских заједница у овој држави може лако пратити и контролисати кроз ова два правна акта. Акта која, узгред буди речено, нијесу могла постојати током владавине ДПС.
Дакле, шта то онда „није нормално“ у држави гдје цркве и вјерске заједнице дјелују слободно, отварају школе и траже помоћ од државе у том погледу? Па није „нормално“ то што више није на власти ДПС. То је тектонска, космичка промјена у нашој стварности коју посланица Вуковић – Куч не може да схвати. И зато нам то врло гласно саопштава, свакодневно.
Више земаља Европске уније субвенционише и институционално помаже рад вјерских образовних установа које су дио општег образовног система. Ево неколико најзначајнијих примјера:
Њемачка:
- Модел: „Кооперативна секуларност“ (kooperierende Laizität)
- Детаљи: Вјерске школе, посебно католичке и протестантске, дио су јавног система образовања. Добијају државну финансијску подршку (плате наставника, инфраструктура итд.).
- Религијска настава: Обавезна је у јавним школама (уз право избора између различитих конфесија или етике).
- Примјери: Католичке и евангелистичке школе које подлијежу државном наставном плану и инспекцији, али имају право да уведу додатне садржаје у складу са вјером.
Белгија
- Модел: Заједнички јавно-приватни систем
- Детаљи: Вјерске школе (углавном католичке) чине око 60% свих школа. Оне су приватне по власништву, али јавно финансиране.
- Услови: Морају поштовати национални курикулум, али имају аутономију у вјерском садржају.
- Напомена: Белгија формално гарантује плурализам и омогућава избор између вјерског и филозофског образовања у јавним школама.
Холандија
- Модел: „Школски плурализам“ (onderwijsvrijheid)
- Детаљи: Држава финансира вјерске школе у истој мјери као и јавне.
- Уставна основа: Члан 23 устава гарантује право заједницама да оснивају школе према својим увјерењима, уз државну подршку.
- Спектар: Поред католичких и протестантских, финансиране су и исламске, јеврејске и хиндуистичке школе.
Француска
- Модел: Laicité (строга секуларност), али са изузетком кроз уговорене приватне школе
- Детаљи: Од 1959. могуће је да приватне вјерске школе закључе уговор са државом (contrat d’association),чиме добијају државне субвенције.
- Услови: Морају поштовати државни курикулум, али могу нудити додатне вјерске садржаје ван званичне наставе.
Шпанија
- Модел: Мјешовити систем
- Детаљи: Католичке школе чине знатан дио образовног система. Већина има концерт (уговор) са државом, што значи да су финансиране из буџета.
- Религијска настава: Могућа је и у јавним школама, уз избор родитеља (католичка, исламска, протестантска или етика).
Италија
- Модел: Јавно финансирање црквених школа уз традиционалну повезаност с Католичком црквом.
- Детаљи: Католичке школе добијају државну подршку, укључујући пореске олакшице, субвенције за особље, чак и финансирање грађевина.
- Религијска настава: У јавним школама постоји предмет Religione Cattolica, али је факултативан.
На крају треба додати и ово: ако је у складу са европским стандардима интегрисање вјерске наставе у државни школски систем, требало би посланицима ДПС-а увести кратак курс не из вјеронауке, него из познавања политичког система и друштвених стандарда унутар ЕУ.
