Подијелили су оно што су затекли као јединствено! Немају ни морално ни политичко (сад су у опозицији) право да траже „правду“ на будућем попису. Правда је већ извјесна, самим тим што њих нема ту, у власти
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Док слушамо кукумакање ДПС-оваца над перспективама пописа ове јесени, ред је да се подсјетимо шта се десило са националним изјашњењима црногорских грађана док су они били на власти. Предложио бих да на ту тему гледамо не са „српске“ или са „црногорске“ стране, него са стране хомогености и јединства црногирских грађана, а насупрот подјелама.
Дакле, ДПС је преузео власт у Црној Гори у историјском моменту потпуне хомогености, када је преко 60 % грађана било исте нације уз још 10 % браће и рођака код којих се пробудио српски идентитет. Тако каже попис из 1991. Услиједили су пописи 2003 и 2011 у потпуној ДПС организацији, за које није битно колико има којих у подијељеном братском бићу, него је важно рећи да је ДПС направио подјеле 50:50. Или тачније око 43% Црногораца и око 30% Срба. Те закуцане и зацементиране подјеле су тековина ДПС пописне и идеолошке политике. Чак и са аспекта идентитета који сада тренутно заступају (кажем тренутно, јер су прешалтали све могуће идентитете у ових 30 година) а то је овај агресивни анти-српски, може им се приговорити да су управо они смањили број Црногораца. А то нас враћа на исту причу: подијелили су оно што су затекли као јединствено!
Немају ни морално ни политичко (сад су у опозицији) право да траже „правду“ на будућем попису. Правда је већ извјесна, самим тим што њих нема ту, у власти.
До читања у сљедећем броју
