субота, 14 јун 2025
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ЖУРНАЛИЗАМНасловна 4

Да се не заборави – и ово је Цетиње!

Журнал
Published: 17. септембар, 2021.
Share
Са митинга на Цетињу (Фото: Јован Маркуш)
SHARE

Уз противљење руководства СР Црне Горе, Цетиње је организовало митинг солидарности са нашом браћом, прогнаницима и страдалницима са Космета, 18. септембра 1988. године пред око 20.000 људи. За мене је била посебна част што сам имао прилику да, као предсједник једне општине у Црној Гори, једини гласно изговорим оно што је народ осјећао у души. Народ је примјећивао да се сви наши путеви сурвавају у хиљаде странпутица.

Уз тробојке се играло црногорско коло (Фото: Јован Маркуш)

Више није пристајао да буде услужна глувонијема база својих функционера. Са Цетиња, гдје се државотворила Црна Гора, јављено је косметском јадоживљу да није више само. Са ивице понора, јасно и гласно је поручено руководству Црне Горе и Југославије да не желимо бити посматрачи сопственог посртања. Овај митинг солидарности на Цетињу био је једна од прекретница у свијести народа за догађаје који ће потом услиједити.

Са митинга на Цетињу (Фото: Јован Маркуш)

Од 1981. год. на Космету се дешавала агресија у властитој држави и републици од својих сународника. Србијанци, Црногорци и други неалбански живаљ постајали су у правом смислу страдалници у овој покрајини. У једној слободној, правној држави рећи за дио њеног народа да је страдалнички и паћенички су тешке ријечи, од којих држава треба да поцрвени! Поштен човјек, ма којег народа, нације и вјере, не може а да не осуди оне који укидају дјеци миран сан. Човјек који има макар зрно морала није могао да не дигне глас против оних који узнемиравају вјечни сан мртвих, који руше и скрнаве гробља. У оба свјетска рата, и у трагично вријеме вишестољетне окупације под Турском и Аустроугарском, непријатељ је поштеђивао, у доброј мјери, наше споменике културе и историје.

Руководство Црне Горе се противило организовању митинга (Фото: Јован Маркуш)

А на Космету се споменици културе и националног идентитета руше, спаљују и уништавају. Поштен човјек морао је гласно и јасно рећи да се радило о геноциду над историјом. Лицемјерно је било послије дугогодишњег етничког чишћења кривицу за оно што се догађало пребацивати на жртве. Испадало је да је злочин хуман, а жртва одговорна. Они који су о овоме ћутали бестидно су се солидарисали са насиљем и својим опортунизмом помагали овај неразумни и антиисторијски процес. Етнички чист Космет имао је само једну консеквенцу – да упрља и разбије Југославију. Наши политичари веома су били грлати на свим свјетским скуповима против разних дискриминацијау свијету. То је етички посве оправдано. Али етичност нема праву мјеру ако се не бориш за положај свог народа у својој држави. Не могу се имати два лица: једно „свјетско“, друго наше. Нажалост, ова смијешна и неозбиљна логика, када је ријеч о држави, била је на јавној сцени. Људи смо, а не дјеца. И дјеца су знала да се битка не може добити ћорцима и да се своја сјенка не може уловити.

Подршка стигла и од делегата СО (Фото: Јован Маркуш)

У живом сјећању старијих од мене биле су колоне наших мученика – гладних, босих, болесних, измучених, који су пред свирепом најездом шћиптарских квислинга бјежали са Космета 1941. год. у Црну Гору. Биле су то колоне без повратка. Нажалост, такве колоне посљедњих година биле су поново кренуле. Зато је нашем народу и те како било познато овакво стање. Сјећања би требало да живе да се ружно не би понављало, јер народи који су осуђени да понављају своју историју – имају неизвјесну будућност.

Детањ са митинга на Цетињу (Фото: Јован Маркуш)

За разлику од народа, руководство СР Црне Горе као да ово није схватало и већ на првом кораку је изневјерило његова очекивања. Црногорци су своје државотворно припадништво давно положили и очекивали су да руководство буде на висини наших предака. Разум светог Петра Цетињског, Његоша, краља Николе, Марка Миљанова и других људи чија је мудрост и храброст била окренута будућности обавезивао је, прије свега, руководство Црне Горе, а и нас обичне људе, да у претећој безумности изразимо солидарност са страдалницима и паћеницима са Космета. Солидарност за живот и свјелост, а противљење смрти и мраку. Умјесто да Предсједништво СР Црне Горе буде домаћин на народном митингу солидарности, који је одржан у Титограду 20. августа 1988. године пред око 50.000 људи, они су одредили да говорници буду људи из општинског и републичког Социјалистичког савеза, маргиналне организације у постојећем систему власти.

На митингу је било око 20.000 људи (Фото: Јован Маркуш)

Најкраће речено, у прошлости Црна Гора је била зачарани троугао омеђен турском империјом, аустроугарском царевином и Млетачком републиком у који су ушли одабрани за одбрану „крста часног и слободе златне“. Свака реална власт морала је да рачуна на генско насљеђе, колективну и индивидуалну свијест људи о свом поријеклу и пратећим емоцијама. Јасно је било да Црногорци не могу бити незаинтересовани за оно што се дешавало на Космету, јер памћење је немогуће избрисати из колективног ума народа. На митинзима широм Црне Горе је дата несебична подршка страдалницима са Космета. Толико народа на скуповима нико није присиљавао, они су дошли сами и изразили подршку својој браћи како су и осјећали.

Детаљ са митинга (Фото: Јован Маркуш)

Умјесто да се бави на аналитичан начин овим реалним проблемима, власт је, по старим бољшевичким манирима, солидарност народа тумачила како јој је одговарало. Партијска машинерија, политичка полиција и тајни режимски хајкачи изражену солидарност, а потом и захтјеве за промјене, перфидно су тумачили као удар на Црну Гору. Почетком октобра1988. године, на захтјев народа за оставкама оних које је вријеме појело, одговорено је батинањем и увођењем привремених мјера. Посљедице пропале политике покушавале су се рјешавати бруталном силом према сопственом народу.

Детаљ са митинга (Фото: Јован Маркуш)

У овако створеној клими руководство Општине Цетиње није се могло бавити на нормалан начин својим послом, јер је руководство Републике почело да се интензивно бави нама. Почетком новембра 1988. Централни комитет СК Црне Горе преко Општинског комитета Цетиња и уз помоћ писаца телеграма подршке пропалом комунистичком руководству (из фирме „Обод“ и Државног архива СР Црне Горе) тражи испитивање нашег повјерења, тј. оставке предсједника и секретара СО Цетиње и читавог Извршног одбора СО Цетиње.

На митингу су говорили: Моша Одаловић, пјесник са КиМ, Јован Маркуш, предсједник Цетиња, и Слободан-Пуро Ђурић, предсједник ССРН Цетиња (Фото: Јован Маркуш)

На ванредној сједници Скупштине општине 15. новембра 1988. делегати су системом партијске машинерије доведени у ситуацију да гласају о нашем повјерењу. Гласали су по својој савјести и ми смо добили једногласну подршку. Ово је било и за очекивати, јер смо, у сарадњи са овим истим делегатима организовали митинг солидарности, а уз њихове сугестије је уобличено оно што сам тог дана на скупу саопштио. И на нивоу Републике је организовано испитивање повјерења. Делегати Скупштине СР Црне Горе нијесу дали повјерење једном броју чланова републичке владе, прије свега министру полиције, уз признавање оправданости захтјева који су били испостављени од стране радника и студената. Ово је условило подношење оставке читаве Владе, али је одлучено да се гласање одложи за другу сједницу. Ове игре власти нијесу биле нове ни непознате. Ово је само погоршавало ситуацију стварајући још већи јаз између народа и власти.

(На митингу су говорили: Моша Одаловић, пјесник са КиМ, Јован Маркуш, предсједник Цетиња, и Слободан-Пуро Ђурић, предсједник ССРН Цетиња.

Добро је да постоје ове фотографије како би се заборавни подсјетили какво је било Цетиње док га диктаторска власт Мила Ђукановића није претворила у „експерименталну позорницу“ за своје политичке и вјерске пројекте. На фотографијама ће се препознати многи који су касније „преломили у мозак“)

Јован Маркуш (Фејсбук)

 

TAGGED:1988. подршкаКосметмитингЦетиње
Share This Article
Facebook Twitter Telegram Copy Link
Previous Article Милановић покушао да уради мали сервис Ђукановићу
Next Article Богојевић: Опростио сам мучење и патњу, али их заборавити никад нећу

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
TwitterFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Технологија „растућа вода“

Botanical Water Technologies тренутно тестира старт-уп „растућа вода“ у Kалифорнији која се суочава са најгором…

By Журнал

Расистички перформанси

 И прије колумне смо видјели колико је мало потребно да испод патриотске кошуље извири шовинистичка…

By Журнал

Враћање Његошеве капеле на Ловћен – враћање образа Црној Гори (3. дио)

Бесједа митрополита Амфилохија изговорена на Округлом столу „Враћање Његошеве капеле на Ловћен – враћање смисла…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Мозаик

Вјечити младић српске поезије: У сусрет 200. годишњици рођења песника Бранка Радичевића

By Журнал
Мозаик

Весели четвртак слави 15. рођендан: Стрип се враћа јачи него икад

By Журнал
Политика

Грчка и Русија: Између православља и совјетске носталгије

By Журнал
КултураМозаик

Пикасо: Геније који је „уништавао“ жене

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?