Недовољно упућен посматрач помислио би да у политичком понашању ДПС-а има нечег парадоксалног, будући да се стално диче емотивним изгарањем за добробит државе, а, с друге стране, својим извршним поступцима директно опструишу функционисање основних државних институција.
Истина је заправо да нема емоција, нема политичког калкулисања већ увијек једно и исто, борба за личне интересе, не чак ни страначке, већ појединачне интересе Ђукановића и његових сарадника. Зато смо дошли у ситуацију да апели да се изврши избор судија стижу са европских адреса, од представника Венецијанске комисије.
Толика је, дакле, љубав према држави присталица бившег режима, када их морају опомињати и адресе ван Црне Горе да је неопходно поштовати државу. Безочност и лажну љубав према држави ништа тако снажно не показује као протестна окупљања Ђукановићевих присталица. Њихови наступ је огољен. Они траже политичке кораке које, притом, само они опструишу. Бизарно, зар не!? „Уставни судови су”, поручује предсједница Венецијанске комисије, „чувари Устава”. Но, изгледа да им је мана што нијесу чувари похабане политике ДПС-а.
Милован Урван
