Nedovoljno upućen posmatrač pomislio bi da u političkom ponašanju DPS-a ima nečeg paradoksalnog, budući da se stalno diče emotivnim izgaranjem za dobrobit države, a, s druge strane, svojim izvršnim postupcima direktno opstruišu funkcionisanje osnovnih državnih institucija.
Istina je zapravo da nema emocija, nema političkog kalkulisanja već uvijek jedno i isto, borba za lične interese, ne čak ni stranačke, već pojedinačne interese Đukanovića i njegovih saradnika. Zato smo došli u situaciju da apeli da se izvrši izbor sudija stižu sa evropskih adresa, od predstavnika Venecijanske komisije.
Tolika je, dakle, ljubav prema državi pristalica bivšeg režima, kada ih moraju opominjati i adrese van Crne Gore da je neophodno poštovati državu. Bezočnost i lažnu ljubav prema državi ništa tako snažno ne pokazuje kao protestna okupljanja Đukanovićevih pristalica. Njihovi nastup je ogoljen. Oni traže političke korake koje, pritom, samo oni opstruišu. Bizarno, zar ne!? „Ustavni sudovi su”, poručuje predsjednica Venecijanske komisije, „čuvari Ustava”. No, izgleda da im je mana što nijesu čuvari pohabane politike DPS-a.
Milovan Urvan
