Piše: Miona Kovačević
Poslednje majske srede u Domu omladine 17. Beldoks zatvoren je premijerom dokumentarca „Film je promenio svet”. Reč je o svojevrsnoj ispovesti Miše Radivojevića (84), doajena naše kinematografije, svom kolegi Darku Bajiću.
Radivojević i Bajić nisu samo pričali o nekim od najznačajnijih dela iz Mišinog opusa, kao što su „Bube u glavi”, „Kvar”, „Dečko koji obećava”, „Živeti kao sav normalan svet” ili „Buđenje iz mrtvih”, već su, uz čašicu viskija, diskutovali o sudbini sedme umetnosti i čovečanstva uopšte.
Naziv ostvarenja „Film je promenio svet” odnosi se na Mišinu konstataciju da je od svih umetnosti film najviše doprineo promeni sveta. „Film je uspeo da stvori jedan virtuelni svet, da ga falsifikuje. Taj svet je promenjen slikom i to je proces koji doživljavamo. Možemo da se opiremo koliko god hoćemo, ali izgubićemo bitku”, smatra Radivojević.
On je film nazvao i „najsumnjivijom” od svih umetnosti, „lopovom” koji je „odžepario” sve druge. „Pokrao je i arhitekturu i muziku i likovne umetnosti, a naročito literaturu.” No, Radivojević je često pominjao kako mu je taj „lopov” bio od vitalnog značaja, da je više živeo u filmu nego u životu, a da je snimanje za njega bio „proces samoodricanja i lečenja”.
Govoreći o svojoj 54 godine dugoj karijeri, priznao je da je, kao pripadnik prve generacije studenata filmske režije na FDU, u klasi Aleksandra Saše Petrovića, bio svestan da je njegova odluka da se bavi filmom samoubilačka. „Imao sam svest da se večno osuđujem na put gde ću pokušati da pravim filmove koji će imati kritički odnos prema svetu. Vrlo dobro sam osećao da nisam tu dobrodošao, da nema govora o nekoj karijeri, da moram da se provlačim. (…) Osetio sam opasnost da ulazim u avanturu i žao mi je što sam bio u pravu, ali sam i srećan. Ispunio sam svoj lični, intimni put. Ako sam straćio svoj život, straćio sam ga na prave stvari, a to je film”, naglašava Miša.
Film je promenio svet
Za svoj opus od preko 20 igranih i dokumentarnih ostvarenja kaže da ga karakteriše „trajna opredeljenost za gubitništvo, za junaka koji ne može da dobije svoju bitku, a emocijama formira sliku života”.
Ne krije da nije ljubitelj sveta u kome živimo i da prema njemu gaji nelagodu. „Moj utisak je da čovek nije iskoristio šansu koju mu je evolucija omogućila, da je došlo do pada kvaliteta ljudske vrste. Njen materijal je sve slabiji, čovek je sve tvrdokorniji, a emotivnost se gasi”, veli sa setom Radivojević.
„Film je promenio svet” deo je petodelnog serijala „Film davne budućnosti” Darka Bajića i Siniše Cvetića (intervjui sa Borom Draškovićem, Zdravkom Šotrom, Đorđem Kadijevićem i Mišom Radivojevićem), upotpunjen dodatnim razgovorom. Darko Bajić je najavio i nastavak serijala posvećen jugoslovenskom filmu, za koji su kao sagovornici planirani Karpo Godina, Lordan Zafranović, Emir Kusturica i Milčo Mančevski.
Na konferenciji za medije pred premijeru ostvarenja „Film je promenio svet”, Radivojević je pozdravio poduhvat Bajića i Cvetića bavljenja „filmskim dinosaurusima”.
„Onaj tradicionalan film, koji volimo i poznajemo, sateran je u ćošak. Došlo je novo vreme i loši momci su pobedili, novac je pobedio. Film je postao biznis (treba da bude i biznis), ali je i uništio sve drugo. Od filma je napravljen anestetik za osam milijardi ljudi. To nas udaljava od sebe samih. Svet je osvojen, ali to daje fantastičnu šansu svakom usamljenom pojedincu, filmofilu i ljubitelju prave umetnosti da se zatvori u male, ilegalne klubove i vrati nekoj vrsti tajnog života gde će praviti istinite, otvorene filmove i vratiti se izvornim vrednostima”, poručuje Miša Radivojević, koga je Bajić nazvao „tragačem za čistim filmom”.
Izvor: NIN
