Пише: Миона Ковачевић
Последње мајске среде у Дому омладине 17. Белдокс затворен је премијером документарца „Филм је променио свет”. Реч је о својеврсној исповести Мише Радивојевића (84), доајена наше кинематографије, свом колеги Дарку Бајићу.
Радивојевић и Бајић нису само причали о неким од најзначајнијих дела из Мишиног опуса, као што су „Бубе у глави”, „Квар”, „Дечко који обећава”, „Живети као сав нормалан свет” или „Буђење из мртвих”, већ су, уз чашицу вискија, дискутовали о судбини седме уметности и човечанства уопште.
Назив остварења „Филм је променио свет” односи се на Мишину констатацију да је од свих уметности филм највише допринео промени света. „Филм је успео да створи један виртуелни свет, да га фалсификује. Тај свет је промењен сликом и то је процес који доживљавамо. Можемо да се опиремо колико год хоћемо, али изгубићемо битку”, сматра Радивојевић.
Он је филм назвао и „најсумњивијом” од свих уметности, „лоповом” који је „оџепарио” све друге. „Покрао је и архитектуру и музику и ликовне уметности, а нарочито литературу.” Но, Радивојевић је често помињао како му је тај „лопов” био од виталног значаја, да је више живео у филму него у животу, а да је снимање за њега био „процес самоодрицања и лечења”.
Говорећи о својој 54 године дугој каријери, признао је да је, као припадник прве генерације студената филмске режије на ФДУ, у класи Александра Саше Петровића, био свестан да је његова одлука да се бави филмом самоубилачка. „Имао сам свест да се вечно осуђујем на пут где ћу покушати да правим филмове који ће имати критички однос према свету. Врло добро сам осећао да нисам ту добродошао, да нема говора о некој каријери, да морам да се провлачим. (…) Осетио сам опасност да улазим у авантуру и жао ми је што сам био у праву, али сам и срећан. Испунио сам свој лични, интимни пут. Ако сам страћио свој живот, страћио сам га на праве ствари, а то је филм”, наглашава Миша.
Филм је променио свет
За свој опус од преко 20 играних и документарних остварења каже да га карактерише „трајна опредељеност за губитништво, за јунака који не може да добије своју битку, а емоцијама формира слику живота”.
Не крије да није љубитељ света у коме живимо и да према њему гаји нелагоду. „Мој утисак је да човек није искористио шансу коју му је еволуција омогућила, да је дошло до пада квалитета људске врсте. Њен материјал је све слабији, човек је све тврдокорнији, а емотивност се гаси”, вели са сетом Радивојевић.
„Филм је променио свет” део је петоделног серијала „Филм давне будућности” Дарка Бајића и Синише Цветића (интервјуи са Бором Драшковићем, Здравком Шотром, Ђорђем Кадијевићем и Мишом Радивојевићем), употпуњен додатним разговором. Дарко Бајић је најавио и наставак серијала посвећен југословенском филму, за који су као саговорници планирани Карпо Година, Лордан Зафрановић, Емир Кустурица и Милчо Манчевски.
На конференцији за медије пред премијеру остварења „Филм је променио свет”, Радивојевић је поздравио подухват Бајића и Цветића бављења „филмским диносаурусима”.
„Онај традиционалан филм, који волимо и познајемо, сатеран је у ћошак. Дошло је ново време и лоши момци су победили, новац је победио. Филм је постао бизнис (треба да буде и бизнис), али је и уништио све друго. Од филма је направљен анестетик за осам милијарди људи. То нас удаљава од себе самих. Свет је освојен, али то даје фантастичну шансу сваком усамљеном појединцу, филмофилу и љубитељу праве уметности да се затвори у мале, илегалне клубове и врати некој врсти тајног живота где ће правити истините, отворене филмове и вратити се изворним вредностима”, поручује Миша Радивојевић, кога је Бајић назвао „трагачем за чистим филмом”.
Извор: НИН
