Пише: Оливер Јанковић
Шовинистичка скаламерија ДПС државних институција деценијама на силу билдује патриотизам. Кроз измишљено име језика и измишљену азбуку. Кроз једнострано наметнуте државне симболе. Кроз химну скрпљену од разних строфа. Кроз забрану традиционалне тробојке. Кроз изразито анти-српски навијачки репертоар. И зато полупразни стадиони кад игра репрезентација. И зато пола играча не пјева химну. И тако даље и томе слично.
И док ДПС активисти брину да ли је и како је ко пјевао химну, дотле Савићевићев ФСЦГ скупља поразе код куће и у гостима. Просинечки ће очигледно бити рекордер по броју узастопних неуспјеха. Али кога брига? Важно је да ли се пјева химна и да ли се вијоре барјаци родне груде! Класична декаденција једноумља. Ћорсокак партијске државе, која већ показује рупе и пропусте, кад нема партијског вође на челу државе.
