Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Лијепо рекох јуче да смо празник провели „право“ (што би рекли Босанци). Тродневно његошевање нас је подсјетило на боље потенцијале овдашњег човјека него што их исказујемо у свакодневици. Освјежило, разведрило, извукло из нас остатке добре воље …. И ето, послије празника су се и политичари „удостојили“ договора око пописа, па нема више те примисли да би неко могао да те упише као Србина ако то нијеси и не желиш бити, нити да неко упише да збориш „црногорски“ ако је твој матерњи језик, као и код поменутог Његоша – српски.
А нема разлога ни за одлагање датумско, јер је ред да брате и чоче, ово потписивање завршимо са 2 а не 3 или 4 године закашњења, како би нова (и свака будућа) Влада могла (на основу тог пописа) да ради свој посао.
Јесте млађани Живковић из ДПС -а рекао да они још увјек неће „ово“ ако се не реализује „оно“, али је и његов колега из партије бивши ватерполиста Јановић, упутио добру шраубу према јавности, рекавши да је дошло вријеме прекомпозиције у ДПС-у, и да мрачење, затезање, и тражење непријатеља на све стране – припада прошлости те странке. Или оног што од ње остане, када се на неком партијском конгресу, послије пописа, њени чланови коначно договоре да отворе очи, иако су већ одавно чули звук будилника.
До сљедећег читања…..
