Мухарем Баздуљ промовисао два нова романа у једној књизи
16. новембар, 2023.
Договорен попис
16. новембар, 2023.
Прикажи све

У Никшићу почели „Дани Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори“

Изложба ,,Гаврило Принцип и Млада Босна", (Фото: Митрополија)

Изложбом фотографија „Гаврило Принцип и Млада Босна“, која је, у понедјељак 13. новембра 2023. године, отворена у фоајеу Никшићког позоришта, у Никшићу је почела традиционална манифестација „Дани Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори“.

Изложба ,,Гаврило Принцип и Млада Босна“, (Фото: Митрополија)

Бројну публику поздравила је, у име Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, Марија Јелић која је и водила програм, подсјетивши да је, у марту 2017. године, на Скупштини Матице српске, једногласно усвојен предлог да Дан Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори буде 13. новембар, дан рођења Петра II Петровића Његоша, највећег српског мислиоца и пјесника и првог члана Матице српске са простора данашње Црне Горе.

„Са великим задовољством смо у току године примили вијест да је Скупштина Црне Горе усвојила предлог да се дан Његошевог рођења уведе као државни празник. Радује нас чињеница што су и бројне друге културне институције свесрдно прихватиле ову иницијативу, али, без лажне скромности, желим да истакнем да је Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, већ готово деценију, такорећи, једина овај дан обиљежавала као својеврсну светковину“, навела је Јелић.

Вече посвећено Његошу и Дану Матице, Матичино Друштво у Црној Гори посветило је Србину из Обљаја код Босанског Грахова, који је име добио по Арханђелу Гаврилу. Изложбу је приредио др Милош Војиновић, а носи назив „Гаврило Принцип и Млада Босна“.

„Ова изложба, како и сам приређивач наводи, представља први покушај да се на једном мјесту представи свеобухватно фотографско свједочанство повезано са Гаврилом Принципом и Сарајевским атентатом. Изложба не представља само архивистички подухват, већ анализом свих сачуваних фотографија чинимо покушај да понудимо одговоре на неколико питања: у којим околностима су настајале фотографије? Како су настајале и зарад каквих потреба? Шта нам говори изузетна потреба да се ,,види“ Принцип? Да ли фотографије допуњавају или оповргавају постојећа знања или су настала на основу писаних извора?“, казала је Јелић.

У име Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, и у име њеног предсједника проф. др Јелице Стојеновић, обратио се проф. др Драго Перовић, председник ИО, који је казао да, ако нам је икада слобода пјевала, пјевала нам је високодостојним гласом Владике Рада и јуначким срцем његовог унука Гаврила Принципа.

„Откуд њима слобода да буду свеслободни? Да буду сужњи слободе? Они нам показују да слобода истински постоји само ако смо њене слуге које ће да пјевају о њој. Владика Раде је душа слободе, све што је написао дисало је слободом. Гаврило Принцип је рука слободе, све што је урадио било је дјело за слободу. Култура, чији дан данас славимо, је култура само ако је то култура сужњева за слободом. Кад смо се год ослободили, у грађанском смислу, наша култура је заостајала за културом оних који су истински служили слободи, коју су очекивали. То су Петар II и Гаврило Принцип, два сужња за вјеки вјекова, и оних који су прошли и оних који ће доћи. Ноћас требна сви да се запитамо шта је то шта су нам они рекли. Или зашто смо их се ми, добрим дијелом, одрекли у овом нашем историјско-политичком битисању? Због чега ми као слободни људи више не умијемо да пјевамо слободом наша слобода није умјела да пјева о својим сужњима?“, рекао је Перовић.

Историчар мр Томаш Дамјановић је навео да се кроз питања, постављана пред ову изложбу, о томе каква је веза између Гаврила Принципа и Његоша или између Принципа и Црне Горе, уочава да постоји структурни проблем који се односи на српску заједницу у Црној Гори, јер она себе, мишљења је Дамјановић, у појединим моментима, посматра издвојену од ширег српског контекста, а осим тога, постоји и једна врста неразумијевања између дубинске везе која спаја Његоша и Младобосанце, Принципа.

„Примјетио сам, ових дана, у мноштву објава путем друштвених мрежа на тему 210 година од Његошевог рођења, један плакат из 1913. године, када се обиљежавало 100 година Његошевог рођења на Цетињу. Онда „бацим“ поглед на „Глас Црногорца“ бр. 52 9/22. новембра те године, постоји неколико детаља, који на само та 3-4 листа објашљавају ту дубинску везу много више и ефектније него што би било ко од нас данас био у стању да то објасни. На првој страници имате обраћање краља Николе поводом побједе у II Балканском рату, гдје он, позивајући се, управо, и на Његоша, елаборира значај те борбе за одстрањење османлијског царства са територија која им реално припадају. На другој и трећој страници је нека врста извјештаја, што је посвећено обиљежавању стогодишњице Његошевог рођења, и оно што упада у очи, између осталог, је чињеница да, иако неизречена, постоји дубинска повезаност са оним осјећањем које је Младобосанце орјентисало да раде то што су радили“.

„Уочљиво је то да се Његош као политичка фигура контекстуализује кроз призму његовог односа с Аустријом. У свим тим текстовима, нарочито, у обраћању Лазара Томановића видите тај моменат да се османлијско царство као већ прошла ствар ставља у други план, Аустрија се позиционира као опасност односно питање српског, или шире гледано, јужнословенског уједињења, иако неизречено на тај начин, се покушава ставити као доминантна тема за будуће вријеме. Такође, значајан простор је у том листу посвећен иступу тада аустроугарског министра спољних послова, који налази за сходно да, дипломатски у увијеној форми, констатује како епилог II Балканског рата није повољан за Аутроугарску и како би они што хитније требали нешто да предузму како би спријечили с једне стране продор Русије на Јадран, а с друге стране продор цивилизацијски нижих ступњева, мисли на Црну Гору и Србију ка аустроугарским територијама“, казао је Дамјановић.

Изложба о Гаврилу Принципу и Младој Босни први пут је представљена ове године, на Видовдан, у Новом Саду. У фоајеу Никшићког позоришта посјетиоци ће је моћи погледати наредних седам дана.

Програм „Дана Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори“ наставља се у сриједу 15. новембра, изложбом „Мирослављево јеванђеље – Божанско наадхнуће“, која ће, у 19 часова, бити отворена у Друштву црногорско-руског пријатељства „Свети Ђорђе“ у Никшићу.

Епархија будимљаснко-никшићка

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *