Piše: Milica Bakrač
Čestiti narod dok ,,Bogu krade dane“,
paučinu kida sa očinjeg vida,
gde li si nestao sa lične sahrane?
Čuješ li kako dželat grozno rida,
Pesniče!
Pod suncem zreva silno hlebno polje!
Sutra će svi biti spokojni i siti,
mi prosto moramo umirati bolje,
pred stadom valja zorom poraniti,
Pesniče!
Kroz tamno groblje crveni se cveće,
nad krstačama crne vrane kruže,
i nikad niko više čuti neće
onog koji moli: ,,Dva dinara, druže…“
Pesniče!
Jesen se bliži. Sva srčana bila
pevaju da smrt je seoba il’ varka?
Avion leti s oba zdrava krila…
,,Svanulo je iznad Crkve Svetog Marka“,
Anđele…
I sve što beše, dao nam je Bog.
Pad i vaskrsenje, pehare i rane.
I travu zelenu doma tvog i mog…
I sve tvoje ,,Lutke sa naslovne strane“
Anđele,
danas svoje suze sabraše u reku,
suze su uvek spasenje i moć!
One nas greju dok plamte i teku,
i onog trena ,,Kada padne noć!“
Pesniče!
Evo, ćutim… Smrt je zbilja samo varka.
Zaplakah, tiho, ko plakao ne bi?
Javi, da l’ me čeka ta ,,Nojeva barka“?
Zbog večne ,,Poslednje pesme o tebi“,
Pesniče!
