Поступала сам по Уставу и Пословнику, али да видимо какви су политичко-партијски договори. Логично очекивати да они који су оборили 43. Владу имају и договор око формирања нове. Свако пролонгирање комплетирања Уставног суда може се тумачити и као бјежање од избора
Не бих лицитирала ко ће или ко неће гласати за моју смјену, али све док не буде дефинисана нова парламентарна већина, не смијемо дозволити да Скупштина не функционише у пуном капацитету.
То је у интервјуу “Вијестима” казала предсједница Скупштине и функционерка Социјалистичке народне партије (СНП) Данијела Ђуровић.
Она је навела да не спори могућност окупљања нове парламентарне већине која би предложила новог шефа Скупштине, али истиче да тренутно не види да иједан политички субјект може профитирати од њеног евентуалног разрјешења.
Говорећи о расплету политичке кризе након пада Владе Дритана Абазовића, у којој је партиципирао и СНП, казала је да је у току “фаза прекомпоновања политичких снага”, али да не зна какав ће бити епилог тога.
”Логично је очекивати да они политички субјекти који су оборили 43. Владу, имају и договор око формирања нове. Свакако, у данима пред нама ћемо виђети како ће се ствари одвијати”, додаје она.
Тридесет један посланик опозиције потписао је иницијативу за Ваше разрјешење, о којој би парламент требало да одлучује 2. септембра. Ако иницијатива остане у процедури и ако се о њој буде гласало, очекујете ли да ћете бити смијењени? Ако очекујете, претпостављате ли која већина би могла да гласа за то, и мислите ли да ће се у њој наћи посланици ДПС-а, који нису имали примједбе на Ваш рад?
Црној Гори је потребна стабилност и јаке институције. Иако је, нажалост, 43. Влада и поред изузетних резултата остварених у врло кратком времену изгубила повјерење, морамо бити одговорни носиоци повјерења грађана и наћи начин да обезбиједимо механизме за деблокаду институција које су у в.д. стању.
Не бих лицитирала с тим ко ће или ко неће гласати за моју смјену на сљедећој сједници Скупштине, али све док не буде дефинисана нова парламентарна већина, не смијемо дозволити да Скупштина не функционише у пуном капацитету.
Сматрате ли да би Ваше разрјешење, након рушења Владе и распада скупштинске већине у којој је био и ДПС, ишло наруку тој партији?
У овом тренутку не видим да иједан политички субјект може профитирати из моје евентуалне смјене. Више бих рекла да се недефинисани односи између старе и нове парламентарне већине, а у вези с односом према Влади, преламају и на питање предсједника Скупштине.
Не спорим могућност да се у Скупштини формира нека нова парламентарна већина, као и да сходно томе буде предложено ново име за предсједника. То сматрам у потпуности легитимним и на неки начин очекиваним с обзиром на изгласано неповјерење 43. Влади.
У данима пред нама остаје да видимо какви политичко-партијски договори постоје и шта ће се десити. Наравно, алтернатива је и скраћење мандата парламенту, односно расписивању парламентарних избора у случају неформирања нове Владе у роковима дефинисаним Уставом.
У сваком случају, истичем да се нисам родила с фотељом и да сам имала успјешну каријеру и прије уласка у политичке воде, тако да потпуно мирно очекујем даљи расплет догађаја.
Ваша смјена затражена је, између осталог, због тога што је у дневни ред ванредне сједнице одржане 16. августа био уврштен предлог за избор чланова Судског савјета, који посланицима, како тврди дио партија, по Пословнику и Закону о Судском савјету може упутити искључиво Одбор за политички систем, правосуђе и управу. Да ли је Ваша оцјена да у овом случају није прекршен Пословник – мишљење стручне службе парламента или лични став?
Подсјећам да ми је 1. августа поднесен захтјев за ванредно сазивање Скупштине потписан од 40 посланика с предлогом дневног реда, у ком је, између осталих, била тачка везана за избор чланова Судског савјета.
Чланом 90 Устава Црне Горе прописано је да се “ванредно засједање сазива на захтјев предсједника Црне Горе, Владе или намјање трећине укупног броја посланика”.
Одредбом члана 128 Пословника Скупштине прописано је да се ванредно засједање може одржати у времену од првог радног дана у јануару до посљедњег радног дана у фебруару, и од првог радног дана у августу до посљедњег радног дана у септембру, да подносилац захтјева за ванредно засједање одређује дан одржавања и дневни ред сједнице, те да ће предсједник Скупштине сједницу сазвати у вријеме и с дневним редом назначеним у захтјеву. Такође, прописано је да подносилац захтјева не може захтијевати сазивање сједнице у времену краћем од 15 дана од дана подношења захтјева.
Из овога недвосмислено произилази да сам поступила онако како сам једино могла – у складу с Уставом и Пословником. Ово је став стручне службе Скупштине и мој лични став, али и пракса коју су упражњавали исти они који ми то сад оспоравају.
Инцијатива за разрјешење поднијета је и због тога што сте, као чланица Савјета за одбрану и безбједност, гласали за смјену начелника Генералштаба Војске Црне Горе, бригадног генерала Милутина Ђуровића. Чиме сте се руководили приликом гласања за његово разрјешење, и да ли је то, на неки начин, био чин добре воље због успостављања сад већ бивше већине у парламенту?
Првенствено мислим да је за Црну Гору поразно што има само четири бригадна генерала који по чину могу бити начелници Генералштаба. Дошло је до одређене ротације која је предложена од стране министра одбране, што сматрам да је било у његовој надлежности да уради.
Иако сам лично имала одређену резерву, те је чак та одлука помјерена за наредну сједницу Савјета за одбрану и безбједност, не сматрам да је кадрирање у области војске у надлежности Скупштине, већ Министарства одбране.
У сваком случају, очекујем да сваки од наших бригадних генерала одговори својим задацима професионално и у најбољем интересу државе коју представља на било којој од функција.
Осјећате ли одговорност за то што парламентарни дијалог, који сте иницирали, није резултирао изборима у правосуђу?
Подсјетићу да су се лидери парламентарних партија или њихови замјеници 8. јула, први пут након готово шест година, састали и разговарали о горућим темама у Црној Гори, као што су избор Врховног државног тужиоца, судија Уставног суда и чланова Судског савјета, те реформи изборног законодавства.
У свом инаугуралном говору, приликом преузимања функције предсједнице Скупштине, истакла сам да ми је приоритет покретање парламентарног дијалога и рјешавање питања кључних за наставак процеса приступања ЕУ. Први састанак је прошао у доброј и конструктивној атмосфери, али, нажалост, политичке прилике које су услиједиле нису нам дозволиле да ова питања доведемо до краја. Сматрам да кривицу за то носимо сви и да ћемо једнако одговарати пред грађанкама и грађанима.
Све у свему, поносна сам на тај састанак и задовољна што сам успјела да на једном мјесту окупим предсједнике партија који годинама нису хтјели да сједну за исти сто.
Мислите ли да ће у другом кругу гласања бити потребне већине за избор чланова Судског савјета? Каква су Ваша очекивања у погледу избора судија Уставног суда, с обзиром на то да ће та институција, због одласка у пензију једног судије почетком септембра, ући у блокаду?
Очекујем пуну одговорност свих посланика да се што прије заврши процедура избора чланова Судског савјета. Вјеровала сам да ће се то десити и током августа, цијенећи да велики број посланичких клубова инсистира на томе да је деблокада правосуђа главни приоритет Црне Горе. За мене лично, сви кандидати за Судски савјет су прихватљиви, те се надам да ће бити изабрани на наредној сједници Скупштине, као и да ће одговорно и професионално обављати свој посао.
Жалим што током редовног засједања Скупштине нисмо успјели да изаберемо макар двоје судија Уставног суда, али се искрено надам да ћемо избор нових судија извршити у најкраћем законском року. Подсјетићу да сам још прије неколико мјесеци упозоравала на проблем недовољног броја судија и сазвала и поменути састанак лидера парламентарних партија како бисмо покушали да дођемо до неког рјешења. Саопштила сам да не смијемо дозволити да локални избори, заказани за 23. октобар, због нефункционалности Уставног суда, буду доведени у питање.
Свако пролонгирање комплетирања Уставног суда и блокада ове институције, може се тумачити и као модалитет бјежања од избора, што не би смјела бити стратегија било коме. Управо из тог разлога, ако не будемо ђеловали хитно и у складу са својим надлежностима, сносићемо одговорност за нерегуларност и заказаних локалних и свих наредних избора.
Зашто нисте покренули разговоре у Скупштини о реформи изборног законодавства, које сте најавили непосредно по доласку на функцију?
Разговори о реформи изборног законодавства били су дио политичког дијалога започетог 8. јула. Један од закључака с тог састанка је био да се настави комуникација о свим покренутим питањима, међу којима и о формирању новог Одбора за свеобухватну изборну реформу, који би унаприједио и завршио рад својих претходника.
Динамичан политички живот у Црној Гори, нажалост, не дозвољава да одређене теме ни покренете, а камоли да их окончате. Стога, нереално је било очекивати да предсједница Скупштине за свега четири мјесеца ријеши питање које годинама оптерећује политички живот.
Какав ће, према Вашој оцјени, бити расплет актуелне политичке кризе? Ко би могао да обезбиједи већину у парламенту и добије мандат од предсједника државе за састав нове Владе, или је држава пак ближа ванредним изборима?
Очигледно је да је на црногорској политичкој сцени у току фаза прекомпоновања политичких снага. Формирањем 43. Владе с приоритетима одблокирања европског пута Црне Горе, бескомпромисном борбом с корупцијом и криминалом, као и затварањем тешких питања која су нас оптерећивала у прошлости, створена је нова вриједност у Црној Гори. Управо та Влада је имала изузетне резултате у врло кратком времену.
Нажалост, та иста Влада је због рјешавања односа са Српском православном црквом (СПЦ) изгубила повјерење у парламенту. Логично је очекивати да они политички субјекти који су оборили 43. Владу, имају и договор око формирања нове. Свакако, у данима пред нама ћемо виђети како ће се ствари одвијати.
Уколико се у року од мјесец дана од изгласавања неповјерења Влади не формира нова већина и не добијемо новог мандатара, покрећу се уставни рокови и имаћемо ванредне парламентарне изборе, који послије оволико турбуленција једино могу продуковати неку нову стабилну и политички јаку Владу.
Ако не буде договора о новој Влади, услиједиће ванредни избори. Да ли у СНП-у размишљате како би на изборима, кад год они буду, ваша партија требало да наступи – самостално или у коалицији?
Избори још увијек нису на видику, иако сви о њима причају. Зато не бих унапријед давала процјене о начину изласка СНП-а на изборе.
Сигурно је да је СНП знатно поправио свој рејтинг захвајујући добрим резултатима наших министара у Влади, као и историјском потписивању Темељног уговора са СПЦ, што је био наш први приоритет приликом уласка у 43. Владу. Стога, изборе чекамо мирно.
Легитимно да Мандић буде премијер ако ДФ окупи већину
Како гледате на предлог функционера ДФ-а – да новог премијера треба тражити у њиховим редовима јер су били највећи конституент побједничке коалиције “За будућност Црне Горе”, и да би то мјесто требало да припадне једном од лидера тог политичког савеза Андрији Мандићу?
У експертској Влади Здравка Кривокапића није било мјеста за ДФ, као ни за представнике СНП-а. Њени лоши резултати показали су да без политичке подршке у парламенту, ни Влада не може бити успјешна.
Несумњиво је да је ДФ-у било мјесто у 42. Влади, и мислим да је то била једна од конструкционих грешака те извршне власти. Такође, вјерујем да сви политички субјекти у Црној Гори као приоритет имају константан рад на јачању државе, њеног угледа и стандарда грађана, па тако и ДФ.
Осврћући се на изјаве појединих функционера ДФ-а посљедњих дана, у потпуности сматрам легитимним захтјев ДФ-а да њихов лидер буде премијер у случају да ова политичка групација окупи довољан број посланика и формира нову парламентарну већину.
Пронаћи баланс између обавеза према грађанима и очекивања међународног фактора
Мислите ли да представници држава Запада оцјенама о томе ко им је пожељан политички партнер у Црној Гори а ко није, на одређени начин утичу на унутрашње политичке прилике у држави?
Стратешки циљ Црне Горе је приступање ЕУ, као и одржавање што бољих релација са САД-ом, Уједињеним Краљевством, Кином и другим великим силама. Један од битних циљева је и што плодотворнија регионална сарадња.
У процесу преговарања с ЕУ смо преко десет година, и природно је да на прилике у нашој држави утичу политике њених институција и ставови њених званичника.
Потребно је пронаћи адекватан баланс између повјерења грађана које политички субјекти добијају на изборима и наших обавеза према њима и очекивања међународног фактора од Црне Горе.
Оно што је сигурно је да наша земља мора непоколебљиво остати на путу европских интеграција, јер је то једини начин да грађанима омогућимо бољи живот, који смо им давно обећали. Времена за губљење више нема. Сви доносиоци одлука, у својим доменима, морају дати максималан допринос у том смислу и доказати да су с правом на позицијама на којима се налазе.
Снага државе је у снази њених институција. У томе лежи и њен суверенитет.
Свађама уморили грађане и изневјерили обећања од 30. августа
Двије године након избора на којима је смијењена тродеценијска власт ДПС-а, у држави нема политичке стабилности, а обје Владе које су формиране након 30. августа 2020. године пале су због унутрашњих трвења. Сматрате ли да су побједници избора немогућношћу да формирају власт која ће донијети дуго обећаване промјене, изневјерили очекивања грађана?
Сталним свађама и надгорњавањима уморили смо наше грађанке и грађане и изневјерили њихова велика очекивања. Ипак, вјерујем да је 43. Влада задобила њихово повјерење и да су препознали њене велике резултате постигнуте у врло кратком временском периоду.
Важно је указати да смо од 30. августа 2020. године показали да је смјењивост власти могућа и да управо сва турбулентна дешавања на црногорској политичкој сцени доказују да демократија функционише на ђелу.
Само искреном, мудром и политиком која је окренута рјешавању конкретних проблема грађана, можемо повратити њихово повјерење. Цијела политичка елита и све политичке партије су на великом испиту, и сад је тренутак да покажемо да нам је Црна Гора изнад свега. Грађани то од нас с правом очекују.
Извор: Вијести
