Piše: Đuro Radosavović
Saša Mujović iza sebe nema mafiju, nema bivše robijaše, dilere i batinaše. Nema u džepu crne trojke, šlepere cigara i glisere što za uru vremena stignu do Barija. Nema optužnice, ni podignute ni odbačene. Ni u jednom ni u drugom džepu Mujović nema ni jedan ni drugi klan. Nema ni satelit partije, ni manjinske ni državotvorne.
Mujović kao gradonačelnik ima mnogo naslijeđenih i stečenih problema, ali nema običaj da zvecka ključevima praznih novih stanova. Neki gradonačelnici zveckali su tako ključevima stanova u džepovima sakoa, kad god naiđu na tvrd orah od čovjeka, dokazujući zveckanjem da su voljni svakoga novim stanom lako da kupe.
Mujović, koliko je poznato, nema kumove, osuđivane i procesuirane švercere i kriminalce. Ne druguje sa nekom “dlakavom rukom”. Nema ljubavnicu pjevačicu. Nema brata koji kupuje banke, daje stotine hiljada eura na zajam i iz dokolice osniva masonske lože. Nema sestru namrštenu advokaticu da mu bude pravni gromobran.
Mujović nema snimak kako uzima debelu kovertu punu keša od biznismena. Zna većinu padeža i ne miriše sebi pazuh sakoa u parlamentu da “vidi čuje li se”.
Ne ugurava sestriće u diplomatiju od Buenos Ajresa do Njujorka, ne nosi satove od stotinjak hiljada eura. Ništa od toga Mujović ne posjeduje i ne koristi. Živi drugi život, prilično strejtaški, profesorski.
Trinaestojulski ustanak: sabor sloge u kojem nije bilo četnika i partizana
Mujović je spriječio trovanje naroda otvaranjem sumnjivih rudnika. To mu je prelako i olako zaboravljeno. Čudna je ovo zemlja, besudna. Da je Mujović krenuo đonom, da je bio oštar, da je gazio redom, možda bi ga se plašili. Jer očigledno ljudi znaju samo za strahopoštovanje, otuda nekima nadimci Britva i Šerif.
Profesorima obično zvižde najveće neznalice. Uvrede su kao bumerang, vrate se ako nisu pravilno adresirane. Besprizorno je uputiti Mujoviću riječ “fašista” i “izdajnik”, izgovoriti to na vrhu Gorice, na takav dan i to baš njemu.
Možda se čovjek vremenom iskvari, možda bude najgori, pa mu budu svi skupa zviždali za koju godinu. Ali za sad… ima za zviždanje i uvrede adekvatnijih adresa, ljudi, lokacija i datuma, da se saspe u lice drugima, ali fali petlje.
Saši je najlakše zviždati, neće biti odmazde. Zato to nije bilo ni hrabro, fer, ni ljudski, na kraju krajeva ni crnogorski.
Izvor: Vijesti
