Ovaj tekst je logičan nastavak pitanja iz prošle kolumne, o tome koliko smo se pokvarili kao narod. Jesmo, naravno i to je zakonomerno jer na tome ozbiljno kontinuirano i predano rade kako ozbiljni globalni igrači, tako i najveći deo domaće elite koji uživa u korupciji i koji je zarad očuvanja svog povlašćenog položaja spreman da strancima bez ustručavanja preda resurse, zemlju, bankarsko i svako drugo tržište, obrazovanje, Akademiju nauka, Kosovo i šta god je potrebno. Najgore je što se strancima sve više predaju ljudi kao najveći resurs koji imamo. Država koja Jovanu Jeremić promoviše i predstavlja kao simbol uspešnosti i model za ugledanje, logično je ceo sistem obrazovanja predala strancima, počev od tržišta udžbenika do kreiranja programa i uvođenja totalne destrukcije autoriteta učitelja i nastavnika. Restrukturiranje sistema obrazovanja zaslužuje ozbiljnu i detaljnu analizu za šta ovde nemamo prostora. No, razaranje sistema obrazovanja i vere u obrazovanje deo je antropološkog i vrednosnog modela koji ovaj režim sistemski gradi.
Ukalanjanje ideje morala, poštenja i pristojnosti iz javnog diskursa, uz prevlast društvenih mreža vodi bezobzirnoj seksualizaciji mladih i normalizaciji bolesti, patologije i frikova i perverznjaka. Slučaj Evrovizija skrenuo je pažnju na mladu ženu „reperku“ čiji je „umetnički pseudonim“ Sisaj. Preporučujemo ljudima da pogledaju nekoliko njenih spotova pa da vide kako se bolest izliva deci u glavu preko Šolakove AJ di džej televizije. No pravo je pitanje ko je, kako i zašto odlučio da takve likove uvodi kao arbitre ukusa na „nacionalnu televiziju“? Odnosno hoće li neko za nešto u ovoj državi da odgovora, počev od ubistva dece u školi do svakodnevnih masovnih kršenja ustava, zakona, morala i zdravog razuma…
U ovakvom haosu gde se starlete godinama predstavljaju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom kao heroji, nije ni čudo što se prostitucija među mladom populacijom širi kao požar. Beograd je posle 2000 godine postao jedna od evropskih prestonica jeftinog seksa, a naše devojke, odnosno starlete, zavladale su i seksualnim tržištem regiona, ali i arapskih zalivskih monarhija. Tamo su naravno prisutne kao pevačice, modeli itd, no stvarni zadatak je seksualna zabava bogatih domaćih i stranih biznismena.
Odavno postoje ideje da se to i ovde sistematizuje. Stariji će se setiti već nekoliko takvih ideja za masivne projekte pretvaranja Beograda u veliki kazino sa sve prigodnim animir damama. Jedan poznati političar je odavno predlagao da se Veliko ratno ostrvo pretvori u takav rezervat „bezgranične zabave“, srpski Las Vegas itd. Posle 2000 došli su i strani preduzetnici koji su predlagali takve mega projekte koji bi pre svega uposlili desetine hiljada mladih seksualnih radnica, a što da ne i radnika. No u prethodnim režimima nije bilo dovoljno razumevanja za takve napredne ideje pa je moralo da se sačeka da upravo ovi progresivni ukinu granice morala i otvore zemlju za sav najgori koruptivni šljam sa istoka i zapada.
Beograd se napolju i reklamira kao prestonica noćnog života, što će reći grad gde možete da se opijate, drogirate i kurvate bez ograničenja. Prostitucija naravno i dalje jeste zabranjena, ali smo nedavno videli da se organizacijom tog posla bave i ljudi koji su u najbližim vezama sa vrhom vlasti i države. Suštinski hapse se oni koji ne plate reket ili probaju da se osamostale, a prostituisanje je zapravo način na koji ceo sistem funkcioniše.
Nedavno sam imao prilike da vidim trominutni klip koji planira da čitavu levu obalu Dunava, pretvori u mali Dubai. On naravno počinje pričom o tome da je Beograd prestonica noćnog života i zabave, da bi ukazao na to da Beogradu fali plaža. Sledi zatim vizuelna simulacija koja polako crta peščane palme na potezu iza Velikog ratnog ostrva, dok se iza pojavljuju ogromni hoteli. Dakle pored svih ludila koji ova Brže, bolje jače vlast radi uništavajući strukturu Beograda, istorijske spomenike, zelenilo, parkove i pre svega vazduh kao osnovni ljudski resurs, oni tek planiraju monstruozne zamašne projekte koji će ceo grad da pretvore u masu hotela, i prostora za zabavu.
Deo toga je naravno i priča o EKSPO-u. Svuda je izgradnja Ekspo sistema bila povezana sa naukom, obrazovanjem i učenjem. Samo je kod nas to povod za izgradnju nesrećnog nacionalnog stadiona za 50 000 ljudi i verovali ili ne preko sto hotela koji će biti podignuti na tom potezu. Opet je u centru zabava i da prostite kurvaluk. Pošto je aerodrom u Surčinu, napraviće se venci hotela u blizini, sa sve restoranima, diskotekama, spa centrima, salonima za masažu itd, tako da bogata klijentela može da doleti i odmah uleti u eks teritorijalnu oazu u kojoj će joj biti obezbeđeno šta god hoće. Pitam se samo da li će to vremenom uključiti i ponudu za pedofile, snafere itd. Naime ako smo na putu da spustimo svaki kriterijum kad je u pitanju zabava, korupcija i prodaja, legitimno je pitanje koliko će se brzo pomerati granice i kad ćemo da zadovoljavamo baš svaku potrebu onoga ko donosi novac, ma koliko bolesna i protivzakonita ona bila.
Ovaj „brže bolje, jače – Srbija ne sme da stane“ model uključuje naravno i obezbeđivanje radne snage koja je za to potrebna. Dakle pošto nam prirodno umiru zanimanja kao što su nastavnik fizike, nastavnik matematike, nastavnik srpskog jezika i književnosti (niko to ne upisuje i ni u ludilu neće da ide da radi), onda bismo mogli da uvedemo škole za prostituciju. Očigledno je to privredna grana koju sistem želi da razvija, pa bi mogli da vidimo kako da osmislimo nastavni program za kurave. I tu bismo bili prvi u Evropi, da imamo školovane gejše.
Uzgred, nigde se kod nas nije moglo pročitati da je država potpisala ugovor za uvoz 20 000 ljudi iz Kenije. Naime, pošto mi starimo i odumiremo, i pošto naši građevinci odlaze da rade u Njemačku, mi moramo da uvozimo Afrikance, Pakistance, Indijce, Turke itd. Pošto je AV kompletno preuzeo model od svog velikog učitelja iz Crne Gore, do znači ubrzanu promenu etničke strukture stanovništva. U CG je nedavno popisano oko 600 000 ljudi od čega je 100 000 stranaca. Dakle u kratkom roku svaki šesti stanovnik ove zemlje postao je stranac, što znači radikalnu izmenu kulture, biznisa, sistema obrazovanja itd. Da li je nas iko pitao slažemo li se sa time da uvozimo stotine hiljada stranaca i time menjamo etničku strukturu ove zemlje? I uostalom ukinute Kuću cveća.
Miša Đurković
Izvor: Pravda
