Благослов Светог Петра је да живимо као браћа

Све велико и значајно у историји Цркве носи истовремено и свјетлост васкрсења али и муку распећа. Тако помијешану жуч и мед морала је изгледа да понесе и чаша којом је Господ благословио устоличење новог митрополита на Цетињу. Ако томе додамо да готово ниједан црногорски владика није провео вријеме своје службе без велике муке од својих најближих – онда сјенка коју сте поменули није бачена на свечани чин. Та сјенка је сјенка крста Господњег, и ми стојимо под њим сви. Чекајући будућу побједу мира и љубави”, рекао је митрополит црногорско-приморски, зетско брдски и скендеријски, егзарх свештенога трона, господин Јоаникије, одговарајући на питање да ли су изгредничка дешавања на Цетињу могла бацити сјенку на тако значајан и важан чин за цијелу Црну Гору као што је устоличење митрополита.

Митрополит Јоаникије (Фото: Митрополија црногорско приморска)

Како тумачите подршку представника бивше власти, али и садашњег предсједника државе изгредницима на Цетињу?

– Тумачим је као злоупотребу, приземну и кратковиду, законитог вјерског чина у политичке сврхе, до те мјере да су ти политичари прошлости, ради очувања својих доскорашњих позиција, били спремни да закрве најрођенију браћу. Богу хвала, то им није успјело.

Ако неко пита да ли је Црква виновник немира, да ли је она узроковала сукобе неким својим инсистирањем – ја одговарам: наше црквено устоличење (начин и мјесто његовог одржавања) спада у људска и вјерска права загарантована Уставом ове земље и свим релевантним међународним конвенцијама, а блокада пута и напад на полицију је нешто што санкционишу закони свих демократских земаља. Увјерен сам да смо инсистирањем на цетињском устоличењу управо бранили и одбранили – државу Црну Гору и њен поредак.

Вјерујете ли да се стање у Црној Гори може вратити на старо, односно да поново буде Његошева луча?

– Црна Гора иде напријед, ка Христу, ка побједи добра над злом, ка васкрсењу љубави. У складу са Божијим ријечима: „Ново вино у мјехове нове”. То је у складу са Његошевим аманетом Црној Гори. Бог ће помоћи да тако буде.

Сада, као високопреосвећени митрополит Митрополије црногорско-приморске, којим потезом започињете своју мисију?

– Призивам Божији благослов на све људе добре воље, на свако биће и створење. То је мој почетак и суштина моје службе. Да подсјетим на благослов Светог Петра Цетињског да морамо живјети као браћа.

Са устоличења митрополита Јоаникија у Цетињском манастиру (Фото: Митрополија црногорско приморска)

И њему су, Светом и Божијем човеку, блокирали пут – па није престајао да ради на братској слози и помирењу. Онда ни ја немам другога ни бољега пута него да се, колико је у мојој моћи, а уз Божију помоћ, угледам на њега.

Кажете да је и част и обавеза трон на који сте сјели, да ћете наставити путем којим је кренуо блаженопочивши митрополит Амфилохије…

– То је несумњиво пут Господњи, и пут Божијих угодника. Част – у смислу учешћа у једном великом заједничком дијелу предака и потомака, дијелу које нема границу ни у простору ни у времену. А обавеза да се пламен тога дијела ни на који начин не угаси, него да у овом времену обасја сваки кутак и сваку душу.

Може ли се располућена Црна Гора поново ујединити и који је то стожер око ког се треба сабрати?

– Господња молитва да сви буду једно представља универзални позив и задатак за све хришћане. Она нарочито данас у Црној Гори има своје дубоко егзистенцијално значење, али не треба заборавити да то није никакав програм нити агенда земаљских удружења. То је молитва Небеском Богу Оцу. Он једини може да успостави то јединство, а на нама је да дајемо примјер једни другима како то јединство желимо, и како је, самим тим, могуће.

„Нема разлога да не вјерујем да ће Здравко Кривокапић потписати усаглашену верзију Темељног уговора“ (Фото: Митрополија црногорско приморска)

Унутрашња располућеност Црне Горе траје вјековима, од давних и новијих династичких сукоба, па преко недоумица у погледу оријентација овог народа између различитих идеолошких праваца… И тако све до данас.

Вјерујем да су нам те недоумице дате како бисмо одрастали, како би сазријевали и били бољи.

На крилима величанствених литија извојевана је слобода и одбрањена Црква. Куда сада Црква иде?

– Идемо путем ка Земљи обећаној. А ту мислим на Царство небеско. Оно је пред нама, али истовремено и у нама. То је библијски пут. Историја се не понавља, али историјски обрасци – врло могуће. Ми смо током литија, симболички речено, прешли Црвено море и изашли из својеврсног ропства. Не бих квалификовао политичке системе прошлости, али само констатујем да смо деценије провели у једнопартијском режиму. Пред нама није крај историје, него могућност да наставимо путем слободе. Овде мислим на веће људске слободе, слободе људи да се врате Богу и благословеном животу. Тај изазов никад не гасне. Ако се вратимо на поређење са библијским збивањима – морамо бити опрезни, јер дуг је и мукотрпан био пут Божијег народа, од обала мора до Земље обећане. Али и на том путу Бог је увијек био уз људе који су вјеровали у њега.

Да ли ћете се залагати да се веронаука уведе у црногорски школски систем као изборни предмет?

– Нема сумње да право на вјеронауку спада у основна људска права и права дјетета на такву врсту образовања.

„Црна Гора иде напријед, ка Христу, ка побједи добра над злом, ка васкрсењу љубави“ (Фото: Митрополија црногорско приморска)

Као што је изван сваке сумње да се Црна Гора убраја међу свега неколико европских земаља које немају никакав облик вјеронауке у својим школама. А ријеч је о земљи са богатим вјерским насљеђем чија је култура и историја прожета вјером. Мислимо поглавито на три традиционалне вјере у Црној Гори православну, римокатоличку и исламску.

Из ових премиса јасан је закључак да је наша обавеза да се залажемо у правцу увођења вјеронауке. Било би добро да претходно имамо сагласан став свих вјерских заједница у Црној Гори по том питању.

Са Цетиња сте поручили да се, поштујући државу и њене институције, нећете бавити страначком политиком нити се поистовећивати са било којом партијом. Да ли то увјерење дијели и свештенство, јер је све присутније мишљење да је умјесто завјетних књига узело програме појединих политичких партија?

– Апсолутно је то увјерење цијелог свештенства. И то није предмет само неких жеља нити нагађања, него смо то увјерење могли да видимо током поменутих литија, када је свештенство наше Цркве успјешно водило народ у тим својеврсним грађанским протестима, и то на начин да је одолело искушењима разних политичких утицаја на саму концепцију и крајњи циљ литија.

„Наша обавеза је да се залажемо у правцу увођења вјеронауке“: (Фото: Митрополија црногорско приморска)

Видим, свих ових дана, да народ има повјерења у наше свештенство и у његово вршење искључиво и прије свега – црквене, јеванђелске мисије.

Вјерујете ли да ће црногорски премијер Здравко Кривокапић потписати усаглашену верзију Темељног уговора са Српском православном црквом у Београду?

– Нема разлога да у то не верујем.

Рекли сте на устоличењу на трон Светог Петра Цетињског: „Нисам дошао да ми служе, него да служим”.

– Да, то сам рекао, и то јесте основни смисао пастирске и епископске службе. Угледање на Христа који је први те ријечи изговорио, као образац родитељског, братског и људског односа међу нама.

Извор: „Политика“