Производња електричне енергије из обновљивих извора – то желе и балканске земље попут Црне Горе. Ако владе поставе подстицаје, енергетска транзиција ће напредовати брже. У Њемачкој, на пример, прелазак на зелену енергију делимично се финансира из доплате за EEG. И у Црној Гори потрошачи плаћају дио цијене енергије за обновљиве изворе енергије. Свако ко улаже у системе који производе обновљиве изворе енергије. На примјер, из дисконтованих кредита и гарантованог откупа електричне енергије од стране добављача енергије по фиксним цијенама, које се пак финансирају из потрошачких пореза.
Ово су схватили црногорски бизнисмени који су блиски власти, а наслутила је и мафија. Толико малих хидроелектрана изграђено је у Црној Гори, али и у сусједним државама Србији, Косову, Босни и Херцеговини. А планирано је још. Квака: ријеке на којима пословни људи производе обновљиву енергију су уништене након тога.
Велика штета за људе и природу
Мале хидроелектране производе само до десет мегавата струје. Између осталог, састоје се од базена у којем зид акумулира воду. После бране, ријека је километрима закопана у цијевима под земљом. Она тече из цијеви у турбинама, а затим, у најбољем случају, у корито ријеке. Највише, међутим, остане цурење изнад цијеви. Међутим, ако се постави неколико система један иза другог, од ријеке не остаје ништа.
Ирма Поповић Дујмовић из Свјетског фонда за дивље животиње Адриа (WWF Adria) из Загреба рекла је у видео позиву са MDR-ом да је ово пријетња самом постојању људи и екосистема. По њиховом мишљењу, мале хидроелектране превише интервенишу у природи, посебно када се мjери по томе колико би мало струје произвеле. Ни у једној земљи на Балкану удио енергије произведене из малих хидроелектрана не износи више од три одсто укупне количине енергије.
Погођени губе много за тако мало струје и приватних интереса појединаца: воду за стоку и своје њиве, туристички потенцијал и своје рекреативне површине. Не ради се само о финансијским губицима, већ и о локалном идентитету, каже Поповић Дујмовић. И то у сиромашним крајевима у земљи, гдје људи ионако имају мало више од природних љепота које их окружују. Према WWF Adria, 13 малих хидроелектрана је већ производило струју у Црној Гори 2020. године, а 70 је било у фази планирања.
Пословни модел малих хидроелектрана
Више од десет година у региону је прави талас оваквих грађевинских пројеката. Ретко ко се бави другим изворима обновљиве енергије, јер су мале хидроелектране за неке функционалан пословни модел. Овако то функционише, објашњава Поповић Дујмовић из WWF Adria: Као оператер, имате користи од јефтиних кредита за обновљиве изворе енергије и од гарантоване куповине струје по цијенама знатно изнад редовне цијене струје. Све се то субвенционише од пореза који сви плаћају редовним рачуном за струју: „Замислите да неко производи кромпир. А у наредних 20 година кромпир ће се гарантовано куповати од њега. Десетак година чак и по цијени која није та уобичајена тржишна цијена од 2,5 евра, али пет-шест-седам евра. Ко се не би упустио у овакав посао?“ пита Поповић Дујмовић. Поред тога, мито би често помогло да се заобиђу захтјеви и процеси одобравања и да се обезбједи подршка полиције за грађевинаре. Много је примјера у којима су полицајци тукли грађане који су мирно стајали на путу багерима.
Протести против мини хидроелектрана су у току
Често људи у погођеним регионима тек када стигне багер примјети нешто о изградњи мини хидроелектрана, каже Поповић Дујмовић, чланица WWF-а. Тако је било у љето 2020. године у селу Краљске Баре на планинском сјеверу Црне Горе. Становници су одмах били ту и блокирали радове. Начелник села Милован Лабовић је на почетку рекао: „Ако реке буду постављене у цијеви, не можемо више да живимо овдје. Од тада, мјештани села готово сваке недеље демонстрирају на градилишту усред шуме између наслага моћних црних цијеви и другог грађевинског материјала. Они су детаљно показали шта је пошло по злу током процеса одобравања хидроелектране на њиховој ријеци Честогаз и контактирали надлежне.
Иницијативе против малих хидроелектрана широм Балкана
Иницијативе попут оне у селу Краљске Баре има свуда на Балкану. Ирма Поповић Дујмови каже да су људи одавно свјесни шта се дешава на другим мјестима, посебно преко онлајн мрежа, чак и преко државних граница. Отприлике од 2017. иницијативе на Балкану би биле ближе повезане. Тек љетос је у Босанском Сарајеву основан регионални савез под мотом „Одбранимо балканске реке“ (Одбранимо р(иј)еке Балкана). На састанку су биле присутне и иницијативе из Црне Горе.
Преиспитивање власти Црне Горе?
Очигледно су протести у Црној Гори већ направили разлику. Године 2019. тадашња власт, која је била блиска дугогодишњем владару Милу Ђукановићу, почела је да укида постојеће концесије за изградњу малих хидроелектрана. Нова влада на функцији од краја 2020. тада је обећала да неће давати даље дозволе и да ће зауставити пројекте који су још у току.
Међутим, из страха од притужби инвеститора, Влада и даље нерадо раскида уговоре и повлачи концесије, оцењује Поповић Дујмовић из WWF Adria. То је грешка, јер црногорска власт на овај начин може да ојача повјерење становништва у политику. Дефинитивно вриједи, јер људи немају много повјерења у политику.
Разочарење и нада
За сада су најаве нове црногорске власти само слово у очима људи у селу Краљске Баре. На снимку на Фејсбуку се види како градоначелник Милован Лабовић говори на још једном митингу после 15 мјесеци протеста. У позадини су и даље гомиле црних цеви у којима би требало да нестане река Честогаз: „Нажалост, надлежне институције се играју глувонијеме“, сумира досадашње реакције државних органа градоначелник.
У међувремену, једна ствар даје наду активисти Денису Мекићу из иницијативе „Сачувајмо ријеке Црне Горе“ у Подгорици: прије тачно двије године Влада је потписала уговор за планирану хидроелектрану у близини његовог родног Бијелог Поља. Наставићемо да протестујемо“, каже Мекић. И упућено влади и властима: „Одлучни смо да наставимо док они коначно не ураде свој посао. То је све.“
Улрик Шулт
Извор: MDR
