Понедељак, 16 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Друштво

Дјеца Јасеновца, ужаси логора НДХ

Журнал
Published: 18. септембар, 2022.
Share
Споменик у Јасеновцу, (Фото: Данас)
SHARE

Логор је био препуњен, хрватске усташе су дјецу, махом српске националности, оставиле на отвореном. Она мања и болеснија су поумирала. Неколико стотина дјеце, од одојчади до четири године угушено је отровним плином.

Дјеца у Јасеновцу, (Фото: Архива)

Одвајање дјеце од мајки у љето 1942. упамтили су готово сви преживјели заточеници логора Стара Градишка.

Хрватске усташе су отимале дјецу од мајки, а старија дјеца су бјежала по логору у покушају да се сакрију. Дошло је до кундачења и батинања. Жене избезумљене од бола биле су ускоро одведене на рад у Њемачку.

Пошто је логор био препуњен, хрватске усташе су дјецу, махом српске националности, оставиле на отвореном. Она мања и болеснија су поумирала. Неколико стотина дјеце, од одојчади до четири године угушено је отровним плином.

За преосталу дјецу основан је дјечји логор у једној згради ограђених бодљикавом жицом. Довезена је слама, похабани покривачи, посуде за једно.

Процјењује се да је од око 10.000 дјеце (махом српске националности) која су прошла кроз логор у Старој Градишки спасено око 3.000-3.500.

Спасавање је изведено у склопу акције Диане Будисављевић.

Дијана Будисављевић, (Фото: ИН4С)

Из Музеја жртава геноцида подсјећају на то да ће стручно вођење кроз изложбу под називом ,,ПОВРАТАК: Прича која траје“, ауторке докторанда историчарке гђе Јасмине Тутуновић Трифунов, више кустоскиње и руководиоца Групе за чување, приступ фондовима, стручну обраду грађе и дигитализацију Музеја жртава геноцида, бити уприличено и данас због великог интересовања у 13 часова у Музеју примењене уметности у Београду.

Аутор поставке је г. др Никола Радосављевић, руководилац Групе за програме у култури, просвети, уметности и издаваштву Музеја жртава геноцида.

Поставку употпуњава двојезична публикација, српско-енглески каталог изложбе. Припремом за штампу публикације руководила је г-ђица Александра Мишић, кустоскиња и извршна уредница издавачке дјелатности Музеја жртава геноцида.

Реализацију пројекта подржали су Министарство културе и информисања Републике Србије, Телеком Србија и Фондација Музеја жртава геноцида и њен управитељ г. Станко Дебељаковић.

Кроз изложбу ће госте спровести ауторка изложбе, гђа Јасмина Тутуновић Трифунов.

Извор: Музеј жртава геноцида/Фејсбук

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Мобилизација као промјена парадигме система
Next Article Да ли савремени борбени авиони постају нови извозни адут јужнокорејске војне индустрије?

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Памћење није учење, учење је памћење – како користимо меморију

Понекад се сећамо ствари које нисмо ни знали да смо запамтили, а понекад се дешава…

By Журнал

Нема земље за Србе у Црној Гори

Много пута су поданици Мила Ђукановића најављивали „тракторијаду” Срба из Црне Горе. Заправо, они то…

By Журнал

Растко Јевтовић: Разбијање Пете

Пише: Растко Јевтовић Већ годинама овим великим, а малим градом колају негативне приче о Петој…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоКултураМозаикНасловна 6СТАВ

Слово о дрвеном језику

By Журнал
Друштво

„Фуџијан“ – кинески носач авиона, најмодернији и највећи ратни брод направљен ван САД

By Журнал
ДруштвоКултураМозаикНасловна 5СТАВ

Интервју Ненад Цекић: Морал са собом носи одговорност

By Журнал
ДруштвоНасловна 5

Биланс митинга и протеста под кишобранима у Београду

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?