Логор је био препуњен, хрватске усташе су дјецу, махом српске националности, оставиле на отвореном. Она мања и болеснија су поумирала. Неколико стотина дјеце, од одојчади до четири године угушено је отровним плином.

Одвајање дјеце од мајки у љето 1942. упамтили су готово сви преживјели заточеници логора Стара Градишка.
Хрватске усташе су отимале дјецу од мајки, а старија дјеца су бјежала по логору у покушају да се сакрију. Дошло је до кундачења и батинања. Жене избезумљене од бола биле су ускоро одведене на рад у Њемачку.
Пошто је логор био препуњен, хрватске усташе су дјецу, махом српске националности, оставиле на отвореном. Она мања и болеснија су поумирала. Неколико стотина дјеце, од одојчади до четири године угушено је отровним плином.
За преосталу дјецу основан је дјечји логор у једној згради ограђених бодљикавом жицом. Довезена је слама, похабани покривачи, посуде за једно.
Процјењује се да је од око 10.000 дјеце (махом српске националности) која су прошла кроз логор у Старој Градишки спасено око 3.000-3.500.
Спасавање је изведено у склопу акције Диане Будисављевић.

Из Музеја жртава геноцида подсјећају на то да ће стручно вођење кроз изложбу под називом ,,ПОВРАТАК: Прича која траје“, ауторке докторанда историчарке гђе Јасмине Тутуновић Трифунов, више кустоскиње и руководиоца Групе за чување, приступ фондовима, стручну обраду грађе и дигитализацију Музеја жртава геноцида, бити уприличено и данас због великог интересовања у 13 часова у Музеју примењене уметности у Београду.
Аутор поставке је г. др Никола Радосављевић, руководилац Групе за програме у култури, просвети, уметности и издаваштву Музеја жртава геноцида.
Поставку употпуњава двојезична публикација, српско-енглески каталог изложбе. Припремом за штампу публикације руководила је г-ђица Александра Мишић, кустоскиња и извршна уредница издавачке дјелатности Музеја жртава геноцида.
Реализацију пројекта подржали су Министарство културе и информисања Републике Србије, Телеком Србија и Фондација Музеја жртава геноцида и њен управитељ г. Станко Дебељаковић.
Кроз изложбу ће госте спровести ауторка изложбе, гђа Јасмина Тутуновић Трифунов.
Извор: Музеј жртава геноцида/Фејсбук
