Дивља љепота, тај би слоган функционисао кад би Црна Гора била поносна на своје једва проходне џунгле, кад би узгајали прелијепе биљке месождерке, али ми и даље имамо предивне пјесковите плаже, планине и стару маслину у Бару која је далеко од дивљине и агресивности
Слоган који представља Црну Гору свијету је “Wild Beauty”, односно “дивља љепота”. Ако анализирамо ту поруку са којом се обично сретне особа која тежи да се упозна са Црном Гором са жељом да дође у посјету, лако се да закључити да је тај слоган истовремено и тачан и погрешан.
Wild Beauty има проблем у композицији, у својој директности, јер прва ријеч коју прочитате је “wild” а затим и “beauty”, с тим што снага дивљине прогута љепоту, гурне је у други план. Та прва ријеч је кључна, јер говори да је Црна Гора нека држава из филмова о Индијани Џоунсу, да је искочила из Конрадовог романа Срце таме или филма Апокалипса сад. Као да витлају Црном Гором све најотровније змије свијета. Дивља љепота, тај би слоган функционисао кад би Црна Гора била поносна на своје једва проходне џунгле, кад би узгајали прелијепе биљке месождерке, али ми и даље имамо предивне пјесковите плаже, планине и стару маслину у Бару која је далеко од дивљине и агресивности.
Ваљда ће се некад некоме у Туристичкој организацији упалити лампица да ребрендира Црну Гору, да уради нешто поводом слике која се шаље и што је то што прво види и чује туриста о Црној Гори, онај који ће због понуде на сајту и приче о Црној Гори одлучити да ли да дође код нас или да кликне на неку другу дестинацију.
Међутим, ако погледамо што се све збива посљедњих дана у Црној Гори, тај слоган “Дивља љепота” иако је погрешан у својој сврси, у суштини је тачан. На дан који би морао бити важан, на велики празник 13. јул кад се отвара први ауто-пут у историји Црне Горе, било је протеста грађана и блокада путева. Бунили су се мјештани Веруше што немају приступ и петљу, а бунили су се и мјештани што је разваљен пут од Маташева до Андријевице, што пут преко Трешњевика изгледа као да је био миниран.
Замислите туристе који су дошли у Црну Гору, прочитали лифлет о Острогу и одлучили се да га посјете, па да продуже до Никшића на кафу. Могли су гратис да виде како се залијеће екипа са тробојним заставама, па како се залијеће и екипа у црвеном, а раздваја екипа у тамно плавом и као финале баца сузавац на трг, у масу људи. Лете флаше, плачу људи.
Све то на највећи празник, у сред сезоне, на дан отварања првог ауто-пута. И што је то ако није Wild Beauty, то је дивља љепота made in Montenegro. Црна Гора као дивља љепотица.
Проблем лежи у легитимисању насиља и дивљања. Ако неко дивља путем или сад већ ауто-путем, ако не буде строго санкционисан, урадиће то опет, и даће примјер другима да се и њима може. Људи олако повуку ручну и изађу да се млате са осталим учесницима у саобраћају. Колико особа викендом закрпе доктори у Хитној служби? Зашто? Јер је легитимно да се људи млате у кафићима. Нема санкција. Туча је сасвим у реду. Ништа нова.
Има јефитних дронова који одлично снимају. Има сваки кафић камеру. Ако се видео на суду користи као доказни материјал, ако повећамо казне за насиље, неће се залијећати народ, јер ће знати да ће га лупити по џепу. То људе више боли него кад их лупе по глави. Сузавац је отров, а ударац по џепу је богом дан. Било би мање дивљих а више дивних кад би би било санкција. Наравно и кад не би било повлашћених и гледања кроз прсте. До тад, остајемо Wild Beauty. Под један је дивљина, а љепота је секундарна.
Ђуро Радосавовић
Извор: Вијести
