Пише: Александар Саша Зековић, активиста за људска права и подносилац кривичне пријаве.
Специјалном државном тужилаштву (СДТ) Црне Горе је предата допуна кривичне пријаве због масакра у Бару над прислино мобилисаним регрутима Народноослободилачке војске Југославије поријеклом са Косова, албанске и бошњачке националности.
Масовно вансудско убијање у Бару, 1. априла 1945. године, представља највећи послијератни злочин на територији Црне Горе. Том приликом старјешине и припадници Десете црногорске ударне бригаде, уз добровољну помоћ и одређених грађана, убили су најмање 452 особе албанске и бошњачке националности, док је њих 104 рањено.
Допуном пријаве, поднијете фебруара 2025. године, је указано да значајан број убијених цивила, посебно они који су са главне локације злочина, покушали побјећи ка Старом Бару, покопан на брду Муковал, општина Бар. Те прикривене масовне гробнице савјесно су деценијама одржавали, заправо обиљежавали, спашавајући од заборава, сами мјештани на чему им демократска и слободарска јавност Црне Горе дугује и исказује највеће поштовање и захвалност.
Допуном пријаве су предложене и могуће и конкретне мјере и радње које поступајући специјални државни тужилац може наложити полицијским службеницима Одјељења безбједности Бар а тичу се прикупљања одговарајућих обавјештења и лоцирања гробница како би се приступило и радњама увиђаја, неопходног за одобравање ексхумација.
Кривичној пријави придружила се и угледна невладина организација Црногорски комитет правника за људска права. Њен предсједник адвокат Велија Мурић из Рожаја је оцијенио да “овај злочин, према савременим стандардима међународног права, има карактеристике ратног злочина, да као такав не застаријева и да морална, политичка и правна обавеза државе да утврди чињенице, призна злочин и ода поштовање жртвама остаје на снази иако су непосредни извршиоци и наредбодавци вероватно преминули”.
СДТ-у је још раније, уз податке из Војног архива у Београду, достављена и доступна објављена грађа која говори о злочину или указује на исти. Масовно убијање у Бару у својој мемоарској књизи потврдио је и Бошко Ђуричковић, народни херој и генерал ЈНА, који је и руководио и првом истрагом овог злочина. Уз истраживачки рад Горана Николића о злочину је писано и у посебној студији чији је уредник др Наил Драга а у којој су сабрани и разговори новинара Брана Мандића са преживјелим свједоком Аземом Хајдаријем и Николом Масоничићем, ранијим предсједником барског СУБНОР-а. У књизи „Оснивачки конгрес КП Србије“, аутор Бранко Петрановић, истакнути комунистичка вођа Александар Ранковић је злочин у Бару назвао „једном великом грешком“. Угледни новинар и књижевник Жељко Миловић у фељтону „Пристан послије Другог свјетског рата“ такође говори о овим догађајима. Истакнути представник албанског народа у Црној Гори, Мехмет Бардхи, колико је год могао, је заговарао истраживање овог злочина. Користећи посланичко питање је добио и одговор од тадашњег предсједника Владе Црне Горе Мила Ђукановића “да ће надлежни органи отворити истрагу о овом злочину” (2010. године).
Александар Саша Зековић: У Црној Гори кулминира „рат сјећања“
Албански национални савјет и Бошњачко вијеће у Црној Гори успоставили су, по први од 1945. године, комеморативну праксу поводом овог злочина. У процедури код Скупштине општине Бар, по иницијативи на челу са Кољом Цамајем, адвокатом из Тузи, је меморијализација овог злочина, коју су подржали и актуелни потпредсједници Скупштине Црне Горе из реда мањинских народа Николла Цамај и Мирсад Нурковић.
Наглашавам да признање невиних и цивилних жртава не треба и не може да представља или се користи за одбацивање досадашње интерпретације величанствене народноослободилачке борбе и њених бројних напредних и еманципаторских тековина.
