Пише: Димитрије Милић
Када се анализира кампања Републиканске странке на председничким и другим пратећим изборима од пре пар месеци, може се приметити једна доминантна тема. Наравно, реч је о имиграцији као кључном питању ове партије од момената када је Доналд Трамп постао релевантан председнички кандидат 2016. Током прошлогодишње председничке кампање републикански председнички кандидат и његови савезници инвестирали су значајне напоре да цело надметање са демократама претворе у дебату око миграната. Долазак нових становника везивали су за сва негативна питања, од цене станова и инфлације, преко криминала и доношења страних културних образаца. На неки начин, Трамп је желео да питање имиграције искористи као арсенал против Демократске странке и њу уоквири као партију која је мека по овом питању или неспособна да реши проблем константног нелегалног прилива људи.
Ипак, оно чему се вероватно ова партија није надала је да ће исто питање постати и предмет расправе унутар саме странке. Пре него што је новоизабрани председник уопште ступио на дужност, различити кругови његове странке посвађали су се око питања издавања такозваних „Х-1Б“ виза за стране раднике. Х-1Б визе су привремене радне дозволе у Сједињеним Државама које омогућавају послодавцима да ангажују стране стручњаке у специјализованим областима као што су ИТ, инжењеринг, финансије или медицина. Обично се издају на почетни период од три године, који се може продужити на шест година, и везани су за одређене послодавце. Програм је ограничен годишње и захтева од кандидата да имају најмање факултетску диплому или једнако искуство у својој области, као вид гаранције да у Америку долазе прави стручњаци.
Спор око Х-1б визе
Као што се може предвидети, значајан број америчких високотехнолошких компанија зависи од овог програма који је извор нове најквалификованије радне снаге. Из тог разлога, можда не чуди што је пробизнис део Трампове коалиције веома заинтересован да се програм настави, иако га је нови-стари председник у свом првом мандату нападао. Проблем је настао када је у објави на друштвеним мрежама, Илон Маск истакао да би САД требало да удвоструче број инжењера и упоредио предности Х-1Б програма са могућностима једног спортског тима да регрутује најбоље таленте широм света. Том приликом је навео да је довођење врхунских инжењера легалном имиграцијом кључно за амерички успех, поредећи Америку са шампионским тимом који жели да настави да побеђује на овај начин.
Семјуел Черап/Сергеј Радченко: Разговори који су могли да окончају рат у Украјини (Четврти дио)
Вивек Рамасвами, први рођени Американац у својој породици, сложио се са Маском, критикујући америчку културу због слављења осредњости уместо изврсности и указујући да тај проблем почиње у младости, кроз друштвене норме које фаворизују популарност над реалним интелектуалним постигнућима. Рамасвами је рекао да је то један од разлога зашто америчке технолошке компаније доводе имигрантске раднике или децу миграната који су дошли у Америку, а не домаће кадрове. Маск је такође додао да је разлог зашто САД настављају да побеђују на светском тржишту је што успевају да привуку најбољих 0,1% инжењерских талената из целог света, те да је потребно да се програм не само настави, него и увећа по обиму.
И Маск и Рамасвами су Трампов најављени избор за министарство које ће се бавити смањењем савезне администрације и бирократије.
Но, то наравно није прошло тако позитивно у Трамповој гласачкој бази, која је кроз вишегодишње политичко комуницирање навикнута на то да је имиграција лоша појава. Значајном делу републиканских активиста то је једно од главних питања, јер код најконзервативнијег белачког дела гласачке базе постоји имплицитни страх од Америке у тренутку када више не буде имала белачку апсолутну већину. По проценама демографа почетком 2040-их ће све мањине збирно постати већина у САД-у, док ће белачка популација остати појединачно највећа, али са испод самосталног 50 одсто удела у популацији. Из тог разлога, сваки долазак људи на америчко тло који долазе из других етничких заједница, из угла овог најтврђег дела републиканске базе представља само убрзање наведеног процеса и могућност да губитак 50 одсто удела дође раније. Њихов бес је наравно присутан и када такве поруке долазе и из њихове странке, за коју су сматрали да може да са Трампом заустави, успори или чак врати назад ове процесе. У веома десном делу републиканске онлајн базе ове изјаве Рамасвамија и Маска су перципиране као будући масован увоз Индијаца у Америку, око чега је приметан значајан степен побуне.
Осим обичних присталица, подршка страним радницима изазвала је нападе оданих Трампових гласноговорника попут екстремно десничарске активисткиње Лауре Лумер, конзервативне коментаторке Ен Катлер или бившег конгресмена Мета Геца, који су критиковали двојицу технолошких предузетника због њиховог става. Лумер је у својим коментарима отишла најдаље са описивањем хипотетичких индијских радника као „људи из Трећег света који врше инвазију на Америку“. Радикално десни политички коментатори ишли су и много даље од тога, те се већина кампање свела на анти-индијски сентимент и некада чак отворени расизам кроз погрдне цртеже вештачке интелигенције.
Трамп брани Илона и Вивека
Целу дебату је (макар привремено) завршио Трамп подршком Илону Маску и Вивеку Рамасвамију и у дебати се сврстао на њихову страну тврдећи да је и сам за своје пословање користио људе путем наведеног виза програма. Овим потезом послао је поруку својој бази да је наведени програм од користи за Америку и да тешко да могу да буду уз њега, ако су против самог програма. То једним делом и јесте циљно-рационални потез, јер је на претходним изборима Републиканска странка остварила рекордну подршку код значајног дела етничких мањина, а нарочито мушкараца Хиспаноса, Азијата и Афроамериканаца. Уколико би поруке ове странке скренуле превише у смеру критике мањина или у горем случају отвореног расизма и политике „белачке надмоћи“, Републиканска странка би изгубила многе бираче који су јој пришли у претходним годинама и представљају растући удео њене гласачке базе.
Иако је тврдо конзервативни белачки део републиканске базе значајан, он је у просеку старији и опадајући, а као алтернативу Трампу сигурно неће гласати за Демократску странку, јер са њом имају читав низ других неслагања. Због тога, Трампово сврставање уз проимиграциони део свог окружења је разумнији потез из угла политичке стратегије, где ће се већина кампање водити против нелегалне имиграције, док ће у његовом мандату легална миграција можда чак и порасти. То ће се десити и због притиска бизнис сектора коме Маск и Рамасвами припадају, а који има дефиците када је реч о различитим профилима стручњака. Из угла ових људи и њихових колега из других компанија, најважнији је раст и већа успешност на тржишту, а мање расна политика коју жели да види најекстремнији део републиканске гласачке базе од 1960-их до данас.
Делује да ће упркос кампањској реторици око имиграције, САД и након формалног доласка Трампа на власт, остати земља миграната. Сам Илон Маск, али и људи попут Николе Тесле, Сергеј Брина (кооснивача Гугла), Ендруа Карнегија или Алберта Ајнштајна су познати примери људи који су дошли из различитих држава света и на различите начине допринели овом друштву и његовом развоју. Чувени амерички војно-индустријски комплекс је практично од нуле 1940-их створио Данац рођен у Копенхагену, Бил Кнудсен, који је у Америку дошао као млади имигрант и успео у аутоиндустрији. Из тог разлога, за елементарно функционисање овог друштва стални прилив компетентних и способних људи је нужан. Због тога, Доналд Трамп није председник који ће направити преседан и пресећи овај извор страних талената, већ не би требало искључити да док буде правио зид према Мексику против илегалне имиграције, да метафорички зидови за легалну имиграцију буду додатно срушени. Као човек из бизниса, делује да и сам види вредност у доласку нових страних радника и стручњака, иако један део његове базе није срећан због тога.
Извор: Нови Магазин
