У Светогеоргијевском дому под Горицом 25. октобра 2022. године одржана је дијалошка трибина на тему „Православна Црква и савремени медији“. Гости оца Гојка Перовића овога пута били су свештеник Павле Божовић, социолог и новинар Весна Кривчевић и Јасна Ивановић, уредница портала Етос.
Госпођа Ивановић на почетку је казала неколико ријечи о порталу Етос, медију за црквена и друга друштвена питања, који је настао из Фејсбук групе Не дамо светиње, а која се у времену литија трудила да правовјерно и правовремено извјештава о тим дешавањима. У једном моменту група је окупила преко стотину хиљада људи, што је и био разлог да се администратори одлуче да направе портал.
Говорећи о односу Цркве и медија, износећи упоредни приказ истог питања у Католичкој цркви, осврнула се на одређене дјелове Устава Српске православне цркве, који би се могли односити на црквене медије. Казала је да је парадокс да се у ери отварања приватности, оно што узрокује напредак цивилизације ставља у четири зида, и да ми тај парадокс морамо превазилазити сталним присуством у медијима.
„У Црној Гори имамо ситуацију да они којима су уста пуна демократије и људских права забрањују глас Цркве, врло конкретно и на различите креативне начине, који се не могу баш лако претпоставити“, казала је уредница Етоса, додавши да је дијалог сам по себи вриједност.
Весна Кривчевић говорила је о настанку и почецима Радија „Светигора“, који је био начин да Црква искаже себе и да се елиминише духовна празнина која је постојала послије Другог свјетског рата. Подсјетила је на значајне људе који су били покретачи Радија, посебно нагласивши улогу тадашњег јеромонаха Јована Ћулибрка, садашњег епископа пакрачко-славонског, као и првог уредника Славка Живковића. Радио је почео са тросатним програмом, да би касније прешао на шест сати. Емитовање двадесетчетворочасовног програма је почело 1999. године, а један од непосредних повода био је недостатак правовремених и тачних информација о тешким догађањима која су задесила наш народ на Косову и Метохији. „У најтежим тренуцима, када је угрожена Црква, када је угрожен народ, тај медиј се пројавио као нешто што нам је заиста требало и мислим да је већ тада, марта 1999. године, оправдао своје постојање.“
Осврнула се на дилему да ли Црква треба да има своје медије или да се користи могућностима које пружају други медији.
Такође, говорила је и о својој новој емисији „Агора“, у којој са професором др Душаном Крцуновићем говоре о разним друштвеним појавама кроз призму Цркве. Такође, одговарају и на питања слушалаца који их могу поставити путем мејл-адресе agoraradiosvetigora@gmail.com.
Отац Павле Божовић истакао је да је Радио „Светигора“ помјерио границе у схватању појма духовног садржаја и начина на који се може ширити Божија проповијед.
Говорећи о друштвеним мрежама, објаснио је да те платформе нису људи осмислили само да би сви могли да се слободно изражавају, већ су то фирме које имају за циљ да стичу профит па се може претпоставити да оне пласирају и одређене идеолошке платформе.
„Ако је нешто бесплатно, као што је на први поглед бесплатно коришћење Фејсбука, Инстаграма и осталих друштвених мрежа, то не значи да нема робе која се продаје. Теби је бесплатно, али се продајеш ти, твоје присуство тамо. Ти си константно изложен одређеном маркетингу, како комерцијалном, тако и идеолошком, религијском и сваком другом. То ствара изузетне проблеме за човјека. Свако ко користи друштвене мреже зна колико времена оде човјеку дневно на коришћење, а већ постоје психолошке студије, а мислим да ће и искуство свештеника то боље рећи, да постоји корелација између коришћења друштвених мрежа и депресије код људи, зато што си изложен толиком перфидном маркетингу и у теби се јавља осјећај незадовољства, туге, унинија, због тога што ти не можеш да изађеш у сусурет свим потребама које ти се пласирају посредством тог маркетинга.“
Нагласио је да је први човјек наше Цркве, Патријарх Порфирије, учинио своје присуство видљивим на друштвеним мрежама, што свима даје неку врсту имплицитног благослова да наставе са радом на друштвеним мрежама.
Посебну пажњу посветио је пројекту Интерент-литија, говорећи о учешћу Митрополита Амфилохија, свештеника Митрополије црногорско-приморске, као и других угледних људи који су пружали подршку Цркви.
Извор: Лазар Шћекоић/Митрополија
