Золак: „Приход по госту опада, сезона не може бити финансијски добра“
2. јун, 2023.
Бура над Балканом
3. јун, 2023.
Прикажи све

О мистицизму државних симбола и једном софизму

Црногорска застава, (Фото: Shutterstock)

Последњих дана у центар пажње дошао је мистицизам државних симбола упркос томе што у државним симболима нема ничег натприродног и нематеријалног

Црногорска застава, (Фото: Shutterstock)

Мистицизам углавном везујемо за религије, ритуале, присуство наднаравног. Доживљавамо га као нешто онострано и тајновито. У нашем савременом друштву неке сасвим обичне ствари почеле су да добијају мистичка обиљежја и својства. Чак су и наши судови, иако за сада немају јаче изражен инквизиторски карактер, принуђени да се баве последицама које производи мистицизам.

Последњих дана у центар пажње дошао је мистицизам државних симбола упркос томе што у државним симболима нема ничег натприродног и нематеријалног. Државни симболи су сасвим прецизно описани, графички исцртани и одређена су правила и начин њихове употребе.
Уз то историја важећих државних симбола је врло кратка да би могла развити неки дубљи мистицизам. Ипак треба имати у виду да код дијела становништва државни симболи могу произвести осјећања блиска мистичним.

Употреба државних симбола је регулисана законом. Закон о државним симболима и дану државности Црне Горе заједно са казненим и прелазним одредбама има укупно 32. члана. У њима нема никаквих мистерија.

Зашто су онда државни симболи праћени толиком мистиком? Зашто се око њих стварају догме и шизме. Зашто их прате вјерске еуфорије и бласфемије. Зашто изазивају велика спорења и опасне подјеле међу присталицама и противницима. У чему лежи мистерија државних симбола? Можда је проблем у томе што наши државни симболи нијесу стечени по слободној вољи и у општенародном духу већ по партијским одлукама, налозима и прегласавањима.

12. јула 2004. године за закон о државним симболима у Скупштини Црне Горе гласало је 38 посланика владајуће коалиције, два посланика су била уздржана, опозиција није гласала.

Да нијесу на тај начин донијети (партијском већином) државни симболи би много успјешније спојили народ и државу у узвишени идеал заједништва као што се то дешава са заставама и химнама других народа.

Тробојка и крсташ барјак, (Фото: Вијести)

Од наших државних симбола и даље се ултимативно очекује да потисну у други план потребе за слободом, правдом, моралом, истином, достојанством по цијену апсолутног уважавања онога ко стоји испод државних симбола ма какав тај био. Премного се сумњивих особа у премного шкакљивих ситуација у последњих 20 година заклањало државним симболима и пријетило државним симболима.

Агресивни наступи су постали пратећи дио државних симбола. Можда се то дешава само због тога што су нам државни симболи нови и што представљају једну младу државу са великим историјским аспирацијама а можда је у питању и рађање једног новог мистицизма управо кроз државне симболе.

Треба знати да све вјере, патриотизми, љубави, поштовања која нијесу проживљена у души долазе у опасност да их профана стварност разобличи, маргинализује, заборави, отуђи, оптужи, санкционише. На извјестан начин то пријети и нашим државним симболима уколико се према њима не почнемо односити рационално и здраворазумски. Чињеница је да једна половина Црне Горе државне симболе с одушевљењем прихвата у свакој прилици, да их дио друге половине гледа с подозрењем или чак од њих окреће главу.

Повод за овај текст је преписка између опозиције и власти у Општини Пљевља поводом (не)истицања државних симбола. Догађај су окарактерисала два питања и два одговора заведена у дјеловоднику Општине, потписана од стране одговорног лица и печатирана званичним печатом Општине Пљевља.

Опозициони одборници Општине Пљеваља упутили су предсједнику Општине два питања:

– Зашто нијесте наставили досадашњу праксу предсједника Општине Пљевља и наложили да се град украси државним заставама поводом 21. маја дана државности Црне Горе.

– Признајете ли 21. мај као дан државности Црне Горе.

Дарио Вранеш, предсједник општине Пљевља, (Фото: Вијести)

Предсједник Општине им је дао два одговора.

-Да ме нисте напоменули, искрен да будем не бих се ни сјетио да је Дан независности 21. мај. Такође као предсједик Општине Пљевља прекинућу досадашњу праксу да се град 21. маја претвара у циркуску представу а ви и ваши одлазећи идеолози сте заувијек отишли у историју украшавајући град израубованим улицама и тротоарима. ..

– На друго питање одговор можете пронаћи у одговору на прво питање.

Дужност опозиционих одборника је била да међу 32. члана „Закона о држаним симболима и дану државности Црне Горе“ пронађу елементе одговорности предсједника Општине Пљевља и уколико има законских основа покрену судски поступак против њега. То је било рационално решење. Умјесто тога опозициони одборници у Пљевљима прибјегли су мистификацији државних симбола. Заиграли су на карту државних симбола користећи их као адут кроз трик питања. Иначе трик питања су постала омиљено политичко оружје старе дугоживуће власти а сада нове опозиције. Трик питања се смишљају, вјежбају, испаљују ..

Чим су испалили питања и добили одговоре опозициони одборници су истрчали у јавност с мистификаторским осудама. Затражили су политичку ломачу за предсједника Општине Пљевља. Напрасно су заборавили на државне симболе. Није им ни пало на памет да се изборе чак ни за привремену мјеру која би се тицала истицања државних симбола у следећим приликама. А прилика ће се указати већ следећих мјесеци јер ускоро наилазе нови државни празници. О тим празницима није постављено питање јер су из магазинске таме државни симболи већ обавили посао за опозиционе одборнике. Државни симболи су искоришћени у предизборним активностима за оно за што по закону нијесу надлежни.

Чини ми се да је одборничко мистификаторство произвело један занимљив софизам. Наиме Предсједник општине Пљевља на друго постављено питање опозиционарима је одговорио следећом реченицом: На друго питање одговор можете пронаћи у одговору на прво питање.

Ова мудра вербална смицалица нас враћа у скору прошлост. Препознајемо је јер смо је до сада стотине пута чули. Та смицалица нас суочава не само са исходиштем и функцијом државних симбола већ и са проблематичним државним органима који су својим пасивностима и свјесним колаборацијама помогли да се наше друштво „украси“ разним девијацијама, абнормалностима, контрадикцијама.

Барјак са Вучијег Дола, (Фото: Народни музеј Црне Горе)

Деценијама се у црногорској политичкој пракси на сва неугодна питања са највишег врха власти давао један те исти универзални одговор.

Гласио је: „Нека институције раде свој посао“.

Сви смо добро знали да је посао институција да затворе очи и занемаре свој посао. Институције су то радиле. Свој одговор су проналазиле у одговору врха власти.

Да у нашем друштву постоје стари мудри учитељи и млади ученици као што постоје у источњачким мистицизмима онда би софизам о истицању државне заставе гласио отприлике овако:

Учитељ каже ученику – Нећу заставу изгласану партијском већином на Скупштинском засиједању. Донеси ми нашу аутентичну, најстарију и најславнију заставу. Хоћу под њом да прославим велики државни празник.

Ученик одговара учитељу – Не могу јер се наша традиционална застава распала од бројних пушчаних зрна која су је испрошикала на бојишту гдке смо војевали за слободу.

Учитељ каже ученику – Онда ми донеси сва та пушчана зрна да их поново испалимо кроз заставу од бољег материјала и под њом достојно као прави патриоте прославимо свој велики државни празник.

У рационалном окружењу и здравим друштвеним односима наши државни симболи би добили шансу да испуне задатак и одиграју улогу коју им је закон намијенио.

Док се то не деси једнако је важно да се државни симболи ослободе и мистичара и провокатора и инквизитора.

Ранко Рајковић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *