Пише: Драго Пилсел
Католици у Аргентини су се морали навикнути да титулу ”примаса” нема више надбискуп Буенос Аиреса. Од ове године, прецизније, од 22. српња, ”примас”, први дакле човјек у аргентинској католичкој хијерархији, сједи у истоименом граду и ”сиромашној” покрајини Сантиаго дел Естеро, која је тог датума постала и надбискупијом. Буле су, да будем још прецизнији, проведене 7. рујна.
Било је тада очито да ће папа Фрањо код сљедећег именовања кардинала за сљедећи конзисториј у кардиналску част позвати и надбискупа Сантиага дел Естера. То се тако и догодило па Словенци могу бити поносни што син њихове нације, надбискуп Виценте Бокалич Иглич (рођен у словенској обитељи у граду Ланусу, код Буенос Аиреса, 1952.) бива промовиран у аргентинског примаса (имали су и Хрвати ту част, не исту али сличну, када је на пријелазу тисућљећа предсједник Аргентинске бискупске конференције, не и примас, био монс. Естанислао Карлић).
Елем, што хоћу казати: да папа Фрањо остаје одлучан у жељи да децентрализира Цркву колико год је то могуће. Периферије свијета улазе у срце. Мали ће бити велики и обратно.
Папа Фрањо је у подневном наговору у недјељу 6. листопада, након молитве Анђеоскога поздрављења, прочитао попис кардинала које ће креирати на конзисторију 8. просинца. Нови кардинали долазе заиста из цијелога свијета, укључујући Иран и Индонезију. Међу новим је кардиналима и београдски надбискуп Лáсзлó (Ладислав) Нéмет, што је велика вијест.
Наравно, то је велика вијест за Цркву у Србији, јер први пута у повијести добива кардинала, и то се чини разумљивим из барем трију разлога: недавно је (17. рујна) Београдска надбискупија свечано прославила стоту обљетницу оснутка, затим Папа жели показати важност мањих скупина вјерника и треће, указује се част мјесној цркви која живи међу Србима, а Фрањи је јако стало до екуменских односа са Српском Православном Црквом (да и не говоримо о његовој тихој жељи да походи Србију).
Ваља истакнути како је реагирао (врло брзо!, рано поподне, тако рећи одмах) предсједник Србије Александар Вучић: ”Ваша Еминенцијо, примите искрене честитке поводом стицања звања кардинала којим Вас је наградио папа Франциско. Ваше ново звање је велико признање и част, како за Вас лично, тако и за Београдску надбискупију али и за Београд и читаву Србију. Од посебне је важности што је оно стигло у години у којој смо заједно прославили стоту годишњицу Београдске надбискупије и додатни је мотив за даље продубљивање односа Републике Србије и Римокатоличке цркве, за унапређење хришћанских вредности, међусобног разумевања и толеранције, као темељних принципа на којима је саздано наше друштво и цивилизацијски круг коме припадамо” – наводи се у честитци предсједника Вучића.
Брзо је стигла и честитка патријарха Порфирија: ”Преузвишени господине Надбискупе,
Лепе вести се брзо шире и далеко стижу. Тако је данас, овде у Монтреал, где смо у канонској посети српској православној заједници, и до Нас стигла и обрадовала Нас вест да је Његова Светост Папа Фрања најавио да ћете, међу другима, и Ви 8. децемба 2024. године бити именовани за кардинала. Вама срдачно честитамо, а Његовој Светости благодаримо на овој одлуци која је оцена Вашег досадашњег деловања у Римокатоличкој Цркви и као таква даје значај Вама лично, али и нашој отаџбини Србији. Још једном Вам честитамо и желимо да дуго година служите својој Цркви у здрављу и сваком добру! На многаја и благаја љета!”
Честитке из Хрватске касне: у недјељу у 22 сати, када сам довршавао ову колумну, предсједник Хрватске бискупске конференције и загребачки надбискуп, монс. Дражен Кутлеша, још није био честитао (је ли се Кутлеша и сам, пак, надао именовању и зашто је можебитно ”прескочен” тема је за други чланак).
Anyway, периферије свијета с великим надбискупијама или члановима Римске курије испреплећу се у именима која је прочитао Папа, који тим својим десетим конзисторијем жели обновити лице опће Цркве која обухваћа цијели свијет. Посљедњи конзисториј одржан је 30. рујна 2023. године. На пријашњим је конзисторијима Јорге Марио Бергоглио креирао 142 кардинала од којих њих 113 с правом избора. Право избора, подсјећам, кардинали имају док не наврше 80 година (Јосип Бозанић до 20. ожујка 2029., а Винко Пуљић до 8. рујна 2025.).
Занимљиво је да ће на конзисторију 8. просинца у Кардиналски збор бити уврштен најстарији члан, нунциј Ангело Ацерби, са својих 99 година, који због навршене доби неће гласати на будућој конклави, те најмлађи члан 44-годишњи Мyкола Бyчок, епарх епархије светих Петра и Павла за украјинске гркокатоличке вјернике у Мелбурну.
Међу новоименованим кардиналима само један није изборник; 10 су Еуропљани, од којих 4 Талијани; 6 их је с америчког континента, међу којима их је 5 из Јужне Америке, 4 азијских и један афрички. Од 8. просинца идуће године Кардиналски ће збор чинити 256 чланова, од којих 141 изборник и 115 без права гласања на конклави.
Ево именâ нових кардинала:
- Mons. Angelo Acerbi, apostolski nuncij;
- Mons. Carlos Gustavo Castillo Mattasoglio, nadbiskup metropolit Lime (Perú);
- Mons. Vicente Bokalič Iglič, C. M., nadbiskup Santiaga del Estera, argentinski primas;
- Mons. Luis Gerardo Cabrera Herrera, O. F. M., nadbiskup Guayaquila (Ekvador);
- Mons. Fernando Natalio Chomalí Garib, nadbiskup Santiaga (Čile);
- Mons. Tarcisio Isao Kikuchi, S. V. D., nadbiskup Tokija (Japan);
- Mons. Pablo Virgilio Siongco David, biskup Kalookana (Filipini);
- Mons. László Német, S. V. D., beogradski nadbiskup (Srbija);
- Mons. Jaime Splenger, O. F. M., nadbiskup Porto Alegrea (Brazil);
- Mons. Ignace Bessi Dogbo, nadbiskup Abidjana (Obala Bjelokosti);
- Mons. Jean-Paul Vesco, O. P., alžirski nadbiskup (Alžir);
- Mons. Paskalis Bruno Syukur, O. F. M., biskup Bogora (Indonezija);
- Mons. Joseph Mathieu, O. F. M. Conv., nadbiskup Nadbiskupije Teheran Ispahan (Iran);
- Mons. Roberto Repole, torinski nadbiskup;
- Mons. Baldassare Reina, od danas generalni vikar za Rimsku biskupiju;
- Mons. Francis Leo, nadbiskup Toronta (Kanada);
- Mons. Rolandas Makrickas, nadsvećenik koadjutor bazilike Santa Maria Maggiore (Sveta Marija Velika);
- Mons. Mykola Byčok, C. Ss. R, eparh eparhije svetih Petra i Pavla (Saints Peter and Paul) za ukrajinske vjernike u Melbourneu;
- Preč. Timothy Peter Joseph Radcliffe, O. P, teolog;
- Preč. Fabio Baggio, C. S., dotajnik Dikasterija za promicanje cjelovitog ljudskog razvoja;
- Mons. George Jacob Koovakad, dužnosnik Državnog tajništva odgovoran za papinska putovanja.
(Када иза презимена иде кратица то значи да је дотични редовник па је тако, као што можда знате, надбискуп београдски члан Вербита – С. В. Д.). Кажимо, сада, нешто о београдском кардиналу:
Mons. др. Ладислав Нéмет (László Német) рођен је у Оџацима, Република Србија, 7. рујна 1956. године. У ред Вербита ступио је 7. рујна 1977. године, а високошколско образовање стекао је у Пиениężноу, у Пољској. У истом граду 8. рујна 1982. године положио је доживотне редовничке завјете. Магистрирао је на Лублинском католичком свеучилишту 7. травња 1983., а за свећеника је заређен у Оџацима 1. свибња 1983. године. Између 1985. и 1987. године наставља школовање у Риму, а између 1987. и 1990. године свеучилишни је духовник на Филипинима.
Године 1994. стјече докторат из догматике на Папинском свеучилишту Грегориана у Риму. Од 1994. и 2000. године предаје догматику у Аустрији на Филозофско-теолошкој вишој школи Вербита, а између 2000. и 2004. године врши службу на сталном међународном представништву Свете Столице у Бечу. Између 2004. и 2007. провинцијал је Вербита у Републици Мађарској, а генералним тајником Мађарске католичке бискупске конференције именован је 15. липња 2006. године и ту службу обавља све до 2008. године. Папа Бенедикт XVI. 23. травња 2008. године именовао га је бискупом Зрењанинске бискупије. За бискупа је заређен 5. српња исте године у зрењанинској катедрали.
За предсједника Међународне бискупске конференције св. Ћирила и Метода на мандат од пет година изабран је 2016. године, а реизабран је поновно на мандат од пет година 2021. године. Претходно је од травња 2011. до 16. ожујка 2016. био генерални тајник исте Конференције. Од 25. рујна 2021. године врши службу потпредсједника Вијећа еуропских бискупских конференција (CCEE). Папа Фрањо, на спомендан светих Сријемских мученика, 5. студеног 2022. године именовао га је београдским надбискупом и метрополитом. Говори мађарски, српски, енглески, њемачки, пољски, талијански и хрватски језик.
Шта Драго Пилсел замјера Милатовићевом протоколу око позива папи у Црну Гору
Припазите на њега код сљедеће конклаве јер има све потребне карактеристике да постане папом, римским бискупом. ”Говорећи о Цркви морамо избјегавати упадање у замке социологије и статистике. За Господа критериј није статистичке природе, нити узима у обзир вањске или лаичке процјене. Црква такођер није апстрактна и виртуална стварност којој недостаје конкретност и коју сватко може тумачити како хоће, она је тијело Кристово”, нагласио је предсједатељ славља код прославе стоте обљетнице Београдске надбискупије, кардинал Државни тајник Свете Столице, Пиетро Паролин.
Уз честитке новом кардиналу, монс. Нéмету, ја бих закључио овако: постоји нада у Црквама на периферији. Друго: периферне Цркве које улијевају највише наде нису оне од којих се то првотно могло очекивати. То није Латинска Америка, из које нам долази папа Фрањо и гдје је Црква преузела друштвену функцију борбе против сиромаштва, али је мало, мало, изгубила из вида улогу коју је једном имала у формирању савјести када су мисионари па и исусовци првотно дјеловали. Нада пак не долази нити из Азије, зрелог континента пуног традиције, који папа Фрањо воли и недавно је походио, али гдје су главни изазови још увијек њихов опстанак и вјерска слобода.
Нада Цркве стиже нам с еуропских периферија, с Истока, гдје су се вјерски осјећаји и култура борили против комунистичког тоталитаризма. Нада Цркве такођер долази из Африке, континента које се често сматра незрелим, али је вјеран Цркви у Риму и активан у примјени њезиног учења. Може ли нада доћи из Београда, симболички речено? Итекако! Зато се радујем што ће неко вријеме само Србија од наших јужнославенских земаља имати кардинала активног члана у епископату.
Axios, monsinjore Ladislave, брате у Кристу!
Извор: Аутограф
