
Пиксијево самопоуздање и порука играчима, јавности: „Ми можемо сваког да прегазимо, не само да победимо“, полако може да постане озбиљан проблем који може да се рефлектује и на њега самог уколико остане затворен у жељи да „порази“ сваког… Његов докторат у Португалу против Португала који смо и сами дизали у небо постао је Пиксијев терет да мора да га у сваком великом мечу понови. На Светском првенству у Катару је имао „добијене“ мечеве, али као да није био задовољан победом, желео је и пораз противника што му се обило о главу и против Камеруна и против Швајцарске.
Против Мађарске је такође по саставу Србија победила и пре меча, постигла велики број голова и задовољила све укусе лаичке и стручне јавности и врхунског фудбала. Међутим, терен нам је донео несто друго, спор везни ред са Тадићем и Савићем, Максимовић који излази високо и оставља простор иза себе, Гудеља који није класични дефанзивац, јер Пикси жели да напада и из задње линије.
На боку када се затвори 2 на 2 са 3 стопера позади остаје велики простор по централи а то против јаких противника се кажњава немилосрдно. Пикси има сјајну идеју, питање је има ли Србија квалитет у везном реду да све то истрчи и изнесе 90 минута, а сада по новим правилима и преко тога, посебно на великим такмичењима где је ритам утакмица презахтеван…
Дејан Пековић
Извор: Директно