Piše: Dejan Kožul
Ana Brnabić je zaključila da se studenti u Srbiji ponašaju po receptima iz hrvatske „Blokadne kuharice“, cilj je rušenje Vučića, a sve je delo hrvatskih tajnih službi. U stvarnosti je „Blokadna kuharica“ nastala po receptima studenata iz Srbije po kojima je kuvana blokada 2006.
Unekoj budućoj knjizi o aktuelnim blokadama fakulteta širom Srbije, buntu koji je motivisala tragedija u Novom Sadu, a društveno je mnogo dublji, možda će ostati i zapisana izjava predsednice Narodne skupštine Srbije Ane Brnabić dana poslednjih decembarskih dana: „Otuda plenum, kod nas plenumi ne postoje na fakultetu, to je recept iz ‘Blokadne kuharice’. Imate plenum, pa onda imate radne grupe i sekcije, redare, programske sekcije, funkcionisanje fakulteta za vreme studentske kontrole, direktna demokratija… i tako dalje. Sve ono što mi čujemo u poslednjih nekoliko nedelja, sve je to iz Blokadne kuharice“, rekla je ona.
A „Blokadnu kuharicu“ je 2009. izdao Centar za anarhističke studije u Zagrebu nakon 35 dana blokade Filozofskog fakulteta.
Brnabić je povezala dva i dva, nakon što je Ivana Kekin, predsednička kandidatkinja partije Možemo!, izjavila „kako je strateški interes Hrvatske da Vučić ne bude na vlasti“, kao dokaz da su aktuelne blokade u stvari delo hrvatskih tajnih službi.
„Ako je strateški interes Hrvatske, kao što su rekli, da Aleksandar Vučić ne bude predsednik Srbije i da on ne predvodi Srbiju, onda znači da se ta zemlja aktivno bavi time da se to desi, da se to ostvari, odnosno da Aleksandar Vučić bude srušen i to na nedemokratski i nasilan način“, zaključila je ona i poentirala: „I konačno, ako se bilo ko pitao otkud ‘Blokadna kuharica’ – eto otkud ‘Blokadna kuharica’. Sada smo čuli i sada se polako sklapa čitav mozaik i vidimo, u stvari, šta je po sredi.“
Ono šta mi možemo zaključiti iz ovakvog izvođenja stvari je:
a) Predsednica Skupštine Srbije nije upućena
b) Predsednica Skupštine Srbije je upućena, ali laže
A u šta to da bude upućena ili šta bi to mogla prećutati, kako bi slagala da je u sve uključena vazda mrska Hrvatska? Sad već daleke jeseni 2006. u Beogradu je tri meseca trajao protest studenata protiv neoliberalnih reformi visokog školstva. Studenti su zahtevali smanjenje visine školarina, prethodno povišenih nakon usvajanja Zakona o visokom obrazovanju, a sve nakon prilagođavanja „Bolonji“. Protesti su održavani pod geslom „Znanje nije roba“, a kao najznačajniji momenat tih protesta izdvaja se blokada Filozofskog fakulteta u Beogradu od 22. do 28. novembra. U knjizi „Borba za znanje – studentski protesti 2006“ Tadej Kurepa, tada student Fakulteta političkih nauka, piše: „Ono što izdvaja ovaj protest u odnosu na dosadašnje studentske proteste su organizaciona načela na osnovu kojih su donošene i sprovođene odluke protesta.
Shvativši da zvanične studentske organizacije uglavnom nisu funkcionisale i da im niko neće pomoći ako se ne budu sami organizovali, studenti su tražeći model organizovanja, koji će na najbolji način ujediniti efikasnost i demokratiju, došli do direktno-demokratskog organizovanja koje podrazumeva slobodno učešće pojedinca u diskusijama, odlučivanju i akcijama.“ Oni će to nazvati studentskim zborovima, a koju godinu kasnije će to biti poznato i kao plenumi. U knjizi postoji i „Kratki vodič za studentsko samoorganizovanje“. U njemu stoji da se na zboru formiraju protestni odbor, radne grupe i delegira se pregovarački tim koji upravi iznosi zahteve zbora.
– Pokazalo se da svaku upravu sluđuje kad im na pregovore uvek dolaze različiti ljudi, jer im to otežava manipulaciju i rasturanje protesta“, piše u vodiču. I to je ono o čemu Ana Brnabić ne priča. „Blokadna kuharica“ prethodno je bila „blokadna kuvarica“, ali to ne zvuči tako ubedljivo i opasno kao teza da sve dolazi iz Hrvatske, što nam potvrđuje i Anja Ilić, učesnica studentskih protesta iz 2014/15.
– Mislim da su takve prozivke odraz nesnađenosti režima oličenog u Aleksandru Vučiću, koji očito ne zna kako da se postavi u situaciji kada studentski pokret i oni koji ga podržavaju ignorišu predsednikove igrokaze. Suočiti se sa realnošću za Vučića bi značilo da odgovori na studentske zahteve i prihvati odgovornost, ali to bi bio težak udarac za režim, pa umesto suočavanja sa stvarnošću pribegava jeftinim diskreditacijama – kaže ona.
Napominje da iz takvih optužbi isijava nacionalizam kojim vlastodršci na Balkanu i inače vole da hrane ljude kako bi nas delili i držali u pokornosti. Ona smatra da „za svakog poštenog internacionalistu može da bude samo kompliment da uspešna iskustva borbe iz drugih zemalja primenjuje i u svojoj praksi“, pa dodaje:
– Treba biti sarkastičan i na takve prozivke odgovoriti sa: Da, pa?
Logično je da se blokade ugledaju na prethodne, kako bi učile što iz dobrih što iz loših iskustava, ističe naša sagovornica napominjući bitnost međunarodne podrške i povezivanja između ranijih generacija blokadera i blokaderki.
Aktuelne blokade posebno izdvaja jer smatra da su posebno blokade iz 2014/15. imale vrlo sužen fokus zahteva,
– Tada smo se, ograđujući se od politike, što je u praksi značilo isključivo ograditi se od levice, širom otvorili uplivu
fašista u pokret, osipanju kredibiliteta i podrške blokadama i u suštini porazu, jer su studentima ispunjeni samo najminimalniji zahtevi. Blokade 2024. godine su u tom smislu bolje, jer ne beže od političkog karaktera zahteva i radikalnih mogućnosti koje to otvara, poput skorašnjih napora da se povežu studentske blokade sa radničkim obustavama rada i štrajkovima – navodi ona.
Naglašava da studentsku borbu sada treba odvesti korak dalje „i postaviti temelje novih političkih formi koje mogu da se bore za alternativu ne samo Vučićevom režimu, nego i društvenom sistemu kome su kako vlast tako i opozicija u Srbiji podjednako privržene“.
Rokada Ane Brnabić: Dnevnikom uvreda do idealnog kandidata za naprednjačku skupštinsku normu
Plenumi su bili aktuelni i u BiH tokom građanskih protesta 2014. godine. Učesnik je bio i Zoran Ivančić, koji se prisjetio da su tih dana koristili „kuharicu“ iz Zagreba.
– To je mene kao bumera baš obradovalo, da ne gubimo vrijeme i ne izmišljamo tehničke mehanizme organiziranja i odlučivanja kad već postoje i isprobani su u praksi. Nismo ih se držali kao pijan plota, prilagođavali smo ih svojim potrebama – objašnjava on.
I nije nikakva novost da se na studentskim protestima koriste već postojeći priručnici. Ivančić navodi da je bio u okupiranom auditoriju Ernesto Če Gevara na najvećem univerzitetu na svijetu UNAM-u u Meksiko Sitiju gdje su studenti imali stotine priručnika, fanzina, kompilacija tekstova o svim mogućim segmentima samoorganiziranje i vođenja revolucionarnih akcija, antipropagandi, suprotstavljanju kartelima i investitorima (koji često djeluju zajedno u Meksiku), prehrani, osiguranju, suradnji sa sindikatima, seljacima, radu sa medijima.
– Nije valjda da nekog čudi da kad ljudima trebaju neka uputstva kako se nešto radi da to proguglaju. Upravo sam postavio upit nekom AI alatu i jako je lijepo objasnio kako da studenti vode proteste protiv autoritarnih vlasti. „Zaustavite AI!“ – rekao bi današnji vlastodržac, ironično će Ivančić na kraju.
Izvor: Portal Novosti
