Да међу Турцима живим, не бих толики зулум трпио, колико трпим од Црногорацах. Зато ви пишем нека знате, ви и остали Катуњани, да ово ни под који начин подносити не могу, него хоћу бјежат, но без вашега и осталијех Катуњана знања нијесам ктио бјежати у Ријечку оли Црмничку нахију или на другу страну, да не речете јере сам кријући побјегао..

Ако има људи који не могу доћи к себи због понашања појединих Цетињана, најприје кроз њихов покушај блокаде устоличења митрополита Јоаникија јесенас, а потом кроз анти-руску хистерију која се ових дана излива улицама Цетиња. Посљедњи перформанси цетињских квази-миротвораца који мрзе све руско свједоче о њиховом помахниталом супротстављању аманету Светог Петра Цетињског. Али да се томе не бисмо превише чудили треба се осврнути на „вријеме оно“ и прочитати шта је лично Свети Петар писао о односу ондашњих Цетињана према њему:
„Ја сам одавно видио да овдје живјети не могу и ево дође вријеме да се од силе Цетињске под старост бјежим из Цетиња. Јучер ударише Бајице на чељад доњекрајску пред манастир, која носаху жито у млин, скочише моји људи и не дадоше да жито узму. Ту су пушке натезали да ове наше побију. Иза тога се зађе бој међу Бајицама и Доњокрајцима за цијели дан, неки Доњокрајци у Влашку Цркву, а Бајице около цркве и на сваку страну око Доњега краја. Чељад која бјеху у млин пошла не смију се дома вратит, закумила наше момке да их проведу до кућах… а кад дошли мимо цркве на вељу ливаду, сретну их Бајице и убију у њихове руке једну ђевојку Шпадијерову, која је панула мртва на њихове ноге и хаљине окрвавила. Кажу ми да су и шиљеж и козе црковне узели, које смо предали на зимницу у Доњи Крај. Сад помислите је ли могуће ово трпјети.
Да међу Турцима живим, не бих толики зулум трпио, колико трпим од Црногорацах. Зато ви пишем нека знате, ви и остали Катуњани, да ово ни под који начин подносити не могу, него хоћу бјежат, но без вашега и осталијех Катуњана знања нијесам ктио бјежати у Ријечку оли Црмничку нахију или на другу страну, да не речете јере сам кријући побјегао…“
Цетиње 21.11.1823.
