Преговоре о чланству у Европску Унију водимо више од деценију. Од 2012. године када смо отпочели приступне преговоре са ЕУ налазимо се на правој страни историје. Од жртве историје претворили смо се у профитера историје. Увели смо еуро. Ушли у НАТО савез. Признали независност Kосова. Увели санкције Русији. Прихватили, признали, потписали, легализовали сваки документ који нам је Европска Унија доставила. Учествовали и славили све догађаје које је славила било којим поводом било која од чланица ЕУ чак и када се радило о прослави наших друштвених посрнућа и личних трагедија. Kратко речено ускладили смо са ЕУ све своје спољашњости. Заузврат добили смо право да наше унутрашњости остану нетакнуте.
Нашим унутрашњостима ЕУ се није бавила. У несмењивост власти и симулиране борбе против организованог криминала, у крађе избора и фингирање демократије ЕУ нам се није мијешала. Није јој сметало што нас тридесет година воде политичари који су постали еурски милионери, могуће и еурски милијардери на рачун осиромашења државе. ЕУ је подржавала те политичаре.
Наша сазнања и упозорења ко под заштитом и за интерес политичара шверцује дрогу и цигаре, тргује оружјем и бијелим робљем, наручује и извршава убиства, фалсификује изборе, исмијава законе, манипулише јавношћу остајала су без одјека у ЕУ. Наша унутрашња страна за ЕУ је остала небитна. ЕУ се интересовала само за нашу спољашњу страну. А спољашност нам се показала беспоговорном.
Дочекивали смо ЕУ званичнике, раскошно их гостили и испуњавали све њихове налоге. Иако мали у свакој акцији смо се беспоговорно придруживали Евроатлантским вриједностима. По аутоматизму смо осуђивали државе које је Запад одредио да буду оружано нападнуте, презрене и санкционисане. Оћутали смо све ратове које је Запад покренуо против земаља са богатим ресурсима. Сложили смо се са свим обојеним револуцијама које је Запад организовао у себи непокорним земљама. Солидарисали смо се са бомбардовањима, разбијањима и уништавањима држава на које се Запад намјерио. Наша солидарна спољашност засјенила је све наше тешке унутрашње дефекте.
За Запад наша унутрашњост и наша спољашност били су једно те исто. Запад нас је смјестио у Мебијусову траку. Мебијусова трака има само једну страну. Свеједно им је било куда ћемо кренути, лијево или десно, јер ћемо се увијек вратити на исто мјесто. Остаћемо под истом влашћу коју Запад штити, суочити се са истим узалудним увјеравањима да ће борба против организованог криминала, корупције, непотизма дати резултате. У Мебијусовој траци нема циља. Нема излаза. Мебијусова трака у коју смо смјештени нема оријентацију што се поклопило и са нашим друштвеним концепцијама. А најважније су биле да се ништа не смије промијенити на унутрашњем плану. И ништа се није мијењало пуних тридесет година. С илузијом смо се кретали ка могућем излазу и увијек враћали на почетак. То нас је учинило лидерима по отварању преговарачких поглавља са ЕУ и незатварању преговарачких поглавља са ЕУ.
Да бисмо видјели што значи бесциљно напредовање и како изгледа наш положај у пракси одвојите минут времена и направите Мебијусову траку. Узмите обичну папирну траку, увијте јој једну страну за 180 степени и спојите је са наспрамном страном. Добићете уврнути кружни прстен. Превлачећи прстом преко Мебијусове траке схватићете да ћете обићи цијелу траку не подижући прст са ње јер Мебијусова трака има само једну страну.
Слично томе, наше напредовање ка ЕУ има само једну страну. Kрећући се том страном вртимо се у круг и враћамо на почетак. Развија нам се осјећај узалудности.
Можда је циљ преговарача да нас доведу у стање узалудности. Да нам задрже илузију напредовања а да нас притом врте у круг. Можда је Мебијусова трака постала наша агенда.
Фазе досадашњег напредовања ка Европској Унији на сликовит начин могу приказати радови холандског графичара Мориса Kорнелијуса Ешера познатог по ликовним представама парадоксалних ситуација.
(Наши успони, застоји, падови током преговора са ЕУ)
(Радимо предано. Kрећемо се ка циљу. Вриједни смо као мрави на путу ка ЕУ.)
И на крају ево једне пригодне илустрације која приказује могућност нашег убрзаног пријема у Европску Унију. И та шанса се спомиње у последње вријеме.
Ранко Рајковић
