Да ли је мантра о перманентном расту могућа и одржива

Пише: Драгован Милићевић

Економски раст, раст, раст…једина реч коју ће сваки високи политичар рећи као приоритет било свог новог мандата или као оснивни циљ своје политике или политике владе у наредној години. Да ли је могуће одржати ову мантур, да ли је могуће одриви пермантенти раст. Према до сада урађеним студијама и анлазима (узгред основни аксиоми у вези ограничења раста су дати пре више од пола века) бексоначни раст није могућ. Наравно да је овде потребно начинитидистинкцију. У неразвијеним или сиромашним земљама привредни раст утиче на раст аутпута, буџетских прихода, државне потрошње, финансирање социјалне заштите,поећане зарада и смањење сиромаштва. То дефинитивно нико не може оспорити. Али шта значи раст у високо развијеним економијама. Расте економије се мери расто БДП као синтетичког показатеља који ипак ако мало или нимало говори о порасту  стварних вредносних показатеља у друштву. Пошто БДП показује укупну вредност створених добара и услуга минус међуфазна потрошња он само говори о квалитативном расту фактурисане вредности. Како у вредност БДП улази и неевидентирана економија (економија ’’ван дохвата руке’’) која се процењује, јер су савремени статистички системи смислили модел, у то улази и дрога и проституција, као и коцка и клађење. Поставља се питање да ли то доприности развоју друштва.

БДП такође не даје одговор на кључно питање опстанка једног друштва. Оно гласи? Колико је степен девастације природне средине да би се постигао статистички раст. Ово је тема која дефинише кључо питање одрживости раста на дуги рок и коју цену свака границама оивичена заједница плаћа.

Но главно питање зашто је ова мантра свеприсутна? Светски економски систем почива на дугу. Ако нема раста, компаније у савременом капитализму ће кресати трошкове јер  нема извора повећања профита, потрошња ће стагнирати, банке неће одобравати додатне кредите, људи се неће задуживати, банке неће стварати додатни новац путем креирања кредита, наравно уз камату такод да вредност која се мора вратити далеко превазилази износ узетог кредита, а тај вишак се једино може зарадити кроз додатну економску вредности. Ако нема раста систем се урушава јер нема опције да сви морају да зараде више.Држава ће убирати мање приходе од пореза, нема веће државне потрошње, тражња пада, порези стагнирају а нема ни могућности додатне зараде кроз свеприсутни ’’инфлаторни порез’’ када раст инфлаије обезвређује реалне зараде.

Још 1971 године, румунски математичар и економиста  Николас Ђорђеску Реген у својој књизи ’’The Entropy Law and the Economic  Process’’. Закон ентропије система је други закон термодинамике и украко се базира на:

• Закон ентропије каже да у затвореном систему (без спољњег утицаја) ентропија, односно мера нереда или неуређености, увек расте или остаје константна.
• Ентропија представља тенденцију система да прелази из уредног, организованог стања у неуредно, хаотично стање.
• Другим речима, енергија у систему временом постаје све мање доступна за корисне радње.

Повезаност са економским процесима

• Економски процеси, као и сви физички системи, функционишу у свету где важи закон ентропије.
• Економија користи ресурсе (енергију, сировине, радну снагу) за производњу добара и услуга.
• Током производње и потрошње долази до губитака енергије и материје у облику отпада, загађења и других облика „ентропијског губитка“.

„Живи и здрави“ – Добитна филмска коминација хумора и традиције

Овај процес показује да се економија мора суочавати са све већим изазовима одрживости, јер ентропија увек расте.

• Зато је важно развијати ефикасне технологије, рециклажу и обновљиве изворе енергије како бисмо смањили ентропијски „отпад“ и учинили економске процесе одрживијим.
• Укратко:Закон ентропије наглашава да свака економска активност повећава укупни ниво нереда у систему.
• Економија треба да балансира између раста и очувања ресурса уз минимизацију негативних последица ентропије.

Детаљнија анализа:

• Економија као отворени систем

За разлику од затворених система у физици, економија је отворени систем јер стално размењује енергију и материју са околином. Ипак, принцип ентропије важи и овде: док год постоји потрошња енергије и ресурса, долази до повећања ентропије у ширем систему (укључујући животну средину).

• Енергетски и материјални токови

У производњи, енергија и материјали се трансформишу из облика високог реда (нпр. сировине, фосилна горива) у нижи облик (отпади, загађење, топлота), чиме се повећава ентропија.

• Трошкови ентропије

Ентропијски процеси доводе до трошкова: деградације животне средине, исцрпљивања ресурса, смањења продуктивности у будућности. Ово су тзв. “скривени” трошкови у економији.

Повезаност са економском теоријом: Ентропија и одржива економија

• Класична економија: Фокусира се на раст производње и потрошње, често занемарујући природне лимите и трошкове ентропије (попут загађења и исцрпљивања ресурса).
• Екологија и економска теорија одрживости: Уважавају да ресурси нису неограничени и да раст може бити ограничен ентропијским процесима.
• Теорија раста и граница раста (Limits to Growth): Истиче да економски раст на планети са ограниченим ресурсима води ка повећању ентропије, што може изазвати економске и еколошке кризе.
• Циркуларна економија: Идеја да се материјали и енергија максимално рециклирају и поново користе, смањујући укупни ентропијски „отпад“ и продужавајући животни век ресурса.

Укратко:

Економија мора да интегрише принципе ентропије у своје моделе и праксе како би осигурала дугорочну одрживост и смањила негативне последице које неизбежно настају услед повећања ентропије у природним и друштвеним системима.

Рекордна инфлација – рекордни профити страних инвеститора у Европи у 2022.

Циркуларна економија — практични принципи и веза са ентропијом

1. Основна идеја:

Кружна економија тежи да што више смањи отпад и ентропијске губитке тако што максимално искоришћава ресурсе кроз поновну употребу, рециклажу и обнову.

Главни принципи кружне економије:

• Дизајн за дуг век трајања: Производи се дизајнирају тако да трају што дуже, буду лако поправљиви и надоградиви. Тиме се смањује потреба за сталном производњом нових производа и ресурса.
• Поновна употреба и дељење: Уместо да производи буду бачени након кратке употребе, користе се поново или деле (нпр. бицикли за изнајмљивање, дељење аутомобила).
• Рециклажа и обнова: Материјали се враћају у производни процес уместо да заврше као отпад. Ово смањује потребу за новим сировинама и енергијом, а тиме и ентропијске губитке.
• Обновљиви извори енергије: Користе се извори енергије који су неисцрпни и не повећавају ентропију околине онолико колико фосилна горива (нпр. соларна, ветар).

Како то смањује ентропију?

• Смањује се количина енергије и материјала који прелазе у „неред“ (отпад, загађење).
• Више енергије се користи за корисне процесе, а мање се расипа у облику топлоте и отпада.
• Очувају се природни ресурси, јер се рециклажом и обновом смањује експлоатација нових сировина.

Потакнута овим налазима група научника са МИТ-а (Massachusets Institute of Tehnology) покреће студију о  ограниченим могућностима раста. Давне 1972 године публикована  је студију о границама рста светске економије у 21.веку. Наравна да смела прогноза економских и социјалних кретања у будућности не би значано утицала на јавно мњење ) све би се свело на футутистичка предвидјања или како се то у овом времену назива ‘’теорија завере’’ да 2010 године група научника са универзитета у Мелбурну није спровела опсежна истраживања о остваривању наведних сценарија до 2010 године.

Нова истраживања говоре да се ближимо колапсу

Више од четири деценије након што је књига објављена, прогнозе „Граница раста“ доказане су новим истраживањем под водјством аустралијског научника Грејама Турнера. Очекујте да ће се ускоро почети показивати рани стадијуми глобалног урушавања. Књига из 1972. године „Границе раста“, која је предвиђала да ће се наша цивилизација вероватно урушити некада у 21. веку , критикована  је као фантазија судњега дана од тренутка када је објављена.

Истраживање Универзитета из Мелбурна је утврдило да су, посматрано четрдесет година касније, прогнозе књиге тачне. Ако наставимо истим путем, закључци из  књига предвиђају  да ће рани стадијуми глобалног колапса наступити брзо.

„Границе раста“ објавио је think-thank Римски клуб. Истраживачки тим МИТ-а (think-tank) у којем су били супружници Донела и Денис Мидовс, урадили сложени рачунарски софтвер које прати светску економију и животну средину. Назван је  World3 и био је задњи крик технологије у то доба.

Шта доноси трговински рат и ЕУ и Кине?

„Све по старом“

Задатак је био врло амбициозан. Тим је пратио индустријализацију, популацију, храну, употребу ресурса и загађење. Моделирали су податке до 1970. године и онда су развили неколико сценарија до 2100. године, зависно о томе хоће ли човечанство предузети озбиљне кораке када су у питању проблеми животне средине и ресурса. Ако се то не би догодило, модел је предвиђао „досезање крајње тачке и урушавање“ – у економији, животној средини и популацији – пре 2070. године. То су назвали сценаријем „business as usual“ (све по старом).

Централна теза књиге, која је врло критикована од тада па на даље, била је да је „Земља ограничена“ и да ће тежња за неограниченим растом у популацији, материјалним добрима и слично једнога дана довести до слома. Резултати су показали да свет блиско прати сценариј „business as usual“. Подаци се не поклапају с осталим сценаријима.

Ови графикони показују податке из реалног света (први су узети из рада МИТ-а, а затим су узети и ови из истраживања) и они оцртавају пуну линију. Испрекидана линија показује сценариј „business as usual“ из „Граница раста“ све до 2100. године. До 2010. године подаци шокантно наликују онима из прогнозе ове књиге. Графови су преузети с wеб страница Университета  у Мелбурну на којима је објављено истраживање Грејама Турнера. Пуне линије представљају приказ стварних података о кретањима економије, загађења и популације, а испрекидане линије представљају „business as usual“ прогнозу из књиге „Границе раста“. Како су објаснили истраживачи са МИТ-а 1972. године, према том сценарију ће пораст популације и потражње за материјалним богатством резултирати већим индустријским оутпутом и загађењем. Графикони показују да се ово уистину догађа. Ресурси се користе рапидно, загађење расте, индустријски производ и потрошња хране по глави становника расту. Популација расте врло брзо.

За сада, „Границе раста“ се поклапају са стварношћу.

Шта нам следи?

Према овој књизи, како би се нахранио континуирани раст индустријских производа мора се догађати стално повећање употребе ресурса. Али је експлоатација  ресурса поскупела зато што се они троше. Како се све више капитала користи за извлачење сировина, индустријски производ по становнику почиње падати – према књизи, од 2015. године.

Повећавање смртности због сакаћења образовања и здравства

Како се загађење гомила и пада улагање у пољопривреду, производња хране пер цапита такође пада. Режу се издавања за здравство и образовање и то у комбинацији доводи до пораста смртности од 2020. године на даље. Светска популација почиње се смањивати 2030. године за пола милијарде људи по деценији. Услови живота падају на ниво сличан ономе из 1900. године.

Према књизи је за светски колапс одговорно исцрпљивање ресурса. Ипак, „Границе раста“ урачунавају као фактор ове хаварије и повећано загађење, укључујући и климатске промене. Књига упозорава на емисије угљен диоксида које би могле имати „утицај на климу“ путем „загревања атмосфере“.

Како графикони показују, истраживање Уњиверзитета у Мелбурну није пронашло доказе урушавања у 2010. године (иако се у неким подручјима раста већ бележи стагнација). Али у „Границама раста“ ефекти ће прорадити између 2015. и 2030. године.

Врхунац експлоатације нафте се већ догодио

Први стадијум пада су већ  почели. Глобална финансијска криза 2007. и 2008. године и економско урушавање које је у току, могло би бити знаком распада који се догађа због ограничености ресурса. Трка за материјалним богатством допринела је неодрживим нивоима дуга, са растом социјалних неједнакости и раста Гини коефицијента, са  изненадним порастом цена и нафте који доприносе банкротима – и глобалној економској кризи.

Проблем нафтног врхунца је критичан. Многи независни истраживачи су закључили да је „лака“ конвенционална производња нафте прешла свој врхунац. Чак и конзервативна Међународна енергетска агенција је упозорила на тај врхунац.  Врхунац експлоатације нафте не значи да је колапс светске економије, животне средине и популације сигурна ствар. Нити се тврди да ће се будућност одвијати баш онако како су истраживачи МИТ-а предвидели 1972. године. Ратови би могли избити  највећој мери због ресурса; а могло би нам се догодити и да добијемо стварне глобалне лидере који би водили рачуна о животној средини . И једно и друго би могло драматично утицати на ове путање. За сада путања до 2010 показује да су аутори студије били  више него у праву.

Извор: Макроекономија