„Свака будућа руска агресија против Украјине имаће високу цену и озбиљне политичке и економске последице по Русију“, рекао је генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг на састанку министара спољних послова у Риги.
Столтенберг је свестан да НАТО нема директан начин да уведе санкције, али је нагласио да је та алијанса најважнији трансатлантски сто за којим се договарају политике. Украјина додуше није чланица НАТО, али Столтенберг обећава подршку.
Док Норвежанин упозорава да је Русија „потценила решеност“ чланица НАТО да уведу санкције после анексије Крима, може бити да је управо НАТО преценио те санкције као средство одвраћања. Напослетку, НАТО је усред дебате о томе како да реагује на ново груписање руских трупа на граници Украјине.
„Срамота ме што је тек неколико земаља у последњих пет година стварно било способно и вољно да подржи Украјину војно“, каже за ДЊ летонски шеф дипломатије Артис Пабрикс. Украјина је, додаје, нација која „устаје за своје границе, за своје слободе“.
На опаске да се уздржавање од продаје или донирања оружја Украјини може видети као прилог миру, Пабрикс противречи: „Ми у ствари играмо како Кремљ свира“, каже он. „То нас не приближава сигурности и миру. Требало би да подржимо Украјину.“
Позиви на размештање трупа
Чланице НАТО се чак нису могле договорити шта маневри руских трупа уопште значе, па ни какав јединствен одговор треба да буде.
Густав Гресел из Европског савета за међународне односе верује у најгори сценарио и позива чланице НАТО да нађу заједнички језик. „Руска војска озбиљно припрема и планира инвазију“, тврди он за DW.
Додуше, друго је питање, каже Гресел, да ли ће руске трупе стварно прећи границу. Како Гресел тумачи, руски председник Владимир Путин је човек који не воли ризик па према томе може бити одвраћен од инвазије. Још би боље било, додаје овај упосленик бриселског труста мозгова, да су савезници наоружали Украјину након анексије Крима.
„Изгубили смо седам година у бескрајним дебатама о томе шта треба или не треба да урадимо“, јадикује Гресел. „Морам да посебно окривим Европљане што су у тој расправи били проклете кукавице. Али сада је тако како је. И шта да радимо сада?“
Додаје да „декоративне санкције“ нису довољне, позива на укидање Северног тока 2 и размештање јаких трупа у Украјини, Пољској, Румунији и Словачкој. „Путин је вероватно урачунао одређене економске санкције која очекује. Морамо да будемо робуснији“, позива Гресел.
Оштро и из САД
Слично размишља и Јан Бжежински из Атлантског савета. Син чувеног Збигњева Бжежинског био је раније заменик помоћника америчког секретара за одбрану, задужен за Европу и НАТО.
Бжежински за ДЊ каже да је управо оклевање допустило да Русија изненади „инвазијом на Грузију, Крим па на источну Украјину“. „У току је битна и скупа војна мобилизација коју је наредио Путин, сматрајући да је украјинска независност шамар руској историји. Било би неодговорно сањарење да се одбаци могућност још једног напада на Украјину.“
Док Бжежински и Гресел заговарају гомилање НАТО трупа на руским границама, Елизабет Броу из Америчког Ентерпрајз института препоручује нешто друго. Каже, показивање мишића од стране НАТО би Русији само донело одређену подршку у глобалном јавном мњењу.
Уместо тога, предлаже Броу, уколико руска војска крене, владе чланица НАТО треба да се спреме да сместа пониште визе и дозволе боравка за руске грађане. „То би имало разорни ефекат“, каже она, а Путин би био под притиском својих богатих пријатеља који путују и послом и зарад уживања. Према Броу, рачуница за Путина би се сместа променила, без ризика да се припуца.
Foreign Ministers discussed the situation in & around #Ukraine. We stand united in our aim to deter Russia from any further aggressive action. We also addressed #Belarus, arms control & #NATO's next strategic concept. #ForMin pic.twitter.com/zotcF2S84r
— Jens Stoltenberg (@jensstoltenberg) November 30, 2021
Teн Шулц
Извор: Дојче Веле
