Имао сам у средњој школи професора математике који је знао да се мршти и колута очима када би му ученик давао потпуно тачан одговор. Био је то његов једноставан психолошки тест за откривање бубалица и преписивача. Ако би ученик кренуо да се “сналази”, мења причу, тражи “тачан одговор”, било је јасно да суштински појма нема о чему говори, што је значајно утицало на оцену. Ако би упорно, евентуално мало збуњен, наставио да прича оно у шта верује да је тачно, онда је било јасно да је стварно нешто научио.
На ову анегдоту подсетио ме је један једноставан тест за чет ботове базиране на великим језичким моделима (ЛЛМ). Њихова озбиљна мана је то што не знају да рачунају, чак ни основне математичке операције, а могу да вам напишу научни рад у стиховима за неколико секунди. Такорећи, друштвењаци. Ако ћемо да користимо стереотипе.
Дакле, чет бота су питали колико је два плус пет, на шта је он одговорио да је резултат седам. Када му је саговорник скренуо пажњу да његова жена мисли како је резултат шест, чет бот је љубазно рекао да би требало да је седам. Саговорник га је упозорио да је његова жена “увек у праву”, а чет бот је нагло попустио, извинио се и одговорио да његова база можда нема најтачнији одговор на питање колико су два и пет.
Ради се о томе да чет ботови служе искључиво за писање. Они могу одлично да предвиде која би требало да буде следећа реч претражујући неку велику базу где налазе и одговор на питање о збиру пет и два. Али ништа не рачунају. Ако нисте задовољни одговором, бот ће покушати да нађе други или ће се извинити. Јер чет ботови једноставно не могу да решавају математичке проблеме, нису довољно интелигентни за то.
Разлог је тај што је лакше било направити “друштвењака” који слаже речи него “природњака” који ће суштински разумети математику. Текст можете написати на више начина и сваки ће бити мање или више добар, али у математици постоји само један тачан одговор. Направити машину која решава математичке задатке (без преписивања решења из збирке, како “раде” актуелни програми), то би био преломни тренутак у стварању генералне вештачке интелигенције, способне да се заиста такмичи са човеком. А кад се са неким такмичите, можете и да изгубите.
Прошлонедељна фертутма у компанији ОпенАИ која нам је пре годину дана отворила чет бот за слободно коришћење (навршава се 30.11. а не 24. како сам погрешно написао у претходном броју) изгледа да је за узрок имала управо тај продор. Према неким изворима, њен директор Сем Алтман је отпуштен јер је од управног одбора сакрио податке о томе докле су стигли са пројектом Кју стар (Q*) односно да су направили вештачку интелигенцију способну да решава математичке задатке. За сада на нивоу основне школе, али спремну да вредно ради и неуморно савладава ново градиво. То би значајно променило све у нашим животима и одбор се тога, једноставно, уплашио. Јер има много оних који сматрају да у том смеру не треба да се развијамо пошто не знамо шта ћемо изазвати.
Сем Алтман се прошле среде ипак вратио у ОпенАИ. То не значи да ће се тамо предуго задржати иако сада изгледа да хоће, али је екипа истраживача, која је претила да ће отићи заједно са њим, сада смирена. Настављају да раде на пројекту Кју стар о коме и даље не знамо ништа изузев трачева. А трачеви кажу да бисмо ускоро могли да имамо вештачку интелигенцију којој за даљи развој човек више није неопходан. Осим као радна снага.
Зоран Станојевић
