Режисеру и сценаристи Џејмсу Гану може се свашта оспорити када је у питању његов рад на серијалу “Чувари Галаксије”, али посвећеност, упорност и досљедност у намјери да изнесе своју визију унутар “Марвеловог филмског универзума” никад нису долазиле у питање од првог до посљедњег, трећег наставка, који је ових дана завршио биоскопски и започео стриминг живот.
Иако је током рада на ова три филма често долазио у сукоб са челницима “Дизнија” и “Марвела” те преживио праву паљбу јуришника “културе отказивања” (што га је чак коштало отказа у једном тренутку), на својој страни је имао не само подршку публике, већ и цијеле ауторске екипе, која је учествовала у стварању “Чувара” и која је максимално поштовала његову креативну визију када је у питању овај серијал.
И да не буде забуне “Чувари галаксије” и јесу били и најбољи и најзабавнији филмови унутар цијелог Марвеловог универзума, прије свега због Ганове вјештине да искористи најбоље моменте из стрип-предлошка и да надогради у складу са својим виђењем суперхеројског жанра, не робујући нити корпоративним правилима филмске индустрије нити очекивањима фандома.
Урнебесан темпо, визуелна раскош, бриљантан хумор, откачени ликови, фантастична музика и прије свега Ганова ауторска вјештина да се елегантно избјегне вишак патетике и комплексних амбиција у корист исконске емоције (што је иначе кључна бољка која је кварила утисак суштинске биоскопске забаве код доброг дијела новијих Марвелових филмова), главне су карактеристике његовог рада на “Чуварима…”, тим редом “оштећеним” интергалактичким херојима.
Наравно од те тактике није одустао ни у свом посљедњом филму за “Марвел” (прије преласка на мјесто креативног директора у конкурентски “ДЦ”), претварајући треће “Чуваре галаксије” у надахнут опроштај, како од серијала, тако и од ове поставе самих Чувара. Пребацивши фокус са Питера Квила (Крис Прат), познатог и као Стар Лорд, на експлозивну фигуру ракуна Рокета (Бредли Купер), чије се поријекло открива кроз централну линију приче о његовој вези са суманутим мегаломански негативцем Врховним еволуционистом, Ган вјешто слаже фигуре осталих ликова на филмској табли, како за затварање сопствене Марвел партије и наравно отварање нове, јер ипак је то Дизнијева мегафраншиза.
Гледајући сам филм дефинитивно се мора одати признање начину на који је Ган као сценариста безболно уклопио прилично мрачну причу, како унутар микрокосмоса сопственог серијала, тако и унутар комплетног Марвеловог свемира, што је с обзиром на комплексност задатка, ствар вриједна сваког поштовања. Прича с лакоћом клизи од самог почетка, уз маестрално играње сликом и музиком “Радиохеда” у уводним сценама, преко комплексније разраде у средњом дијелу до спектакуларног епског обрачуна у финалу.
Чак, и кад величина и дубина саге повремено затрпа саму причу, тада ускаче режисер Ган, који извлачи неки моменат надахнућа из глумачке екипе или се поиграва кроз неку визуелно-музичку минијатуру, попут раздраганог дјетета у продавници играчака, не дозвољавајући да огромна Марвелова шума прогута његово усамљено и јединствено стабло.
У крајњем скору могао је филм бити нешто краћи и фокусиранији на мање ликова, али опроштаји су објективно догађаји уз драматичне и повишене емоције па се понеком испаду може прогледати кроз прсте. Не само да су као цјелина “Чувари галаксије 3” најбољи филм у четвртој фази “Марвеловог филмског универзума”, већ су и једно, само за себе, одлично биоскопско остварење, које је довољно емотивно, маштовито, спектакуларно и забавно да се поздравите са Стар лордом, Ракетом, Грутом и осталим чуварима уз широк осмијех и понеку кнедлу у грлу. Да парафразирамо, бесмртног Дагласа Адамса, збогом и хвала за све ове дивне хероје с грешком.
Бранислав Предојевић
Извор: Глас Српске
