Таман што је почела Нова година, обећањима окићена, запљуснуо нас је нови ковид-талас омикрон (не)соја. А баш смо почели лијепо да живимо, порасле плате 20-30 одсто, минимална плата се винула на 450 еура, порасле пензије, мајкама се вратило отето… једном ријечју – прогледасмо! Кренуо мед, а сад ће и млијеко. Кад ево, иде омикрон и то са двије-три хиљаде случајева дневно?! Посљедица компилације епидемиологије, микро/макро економије, обичаја, традиције – маде ин Монтенегро! Стрепња, страх, ишчекивање… Не знамо можемо ли издржати нови налет пандемије, концентришемо ресурсе. Повлачимо љекаре са специјализација ван Црне Горе, прекидамо одморе медицинарима – сви у строј! Чекамо… кад оно, пуче нешто! Шта? ПАРКИНГ!
Све је горе поменуто пало у воду у једном дану. Побогу, менаџмент КЦ је себи дао за право да реорганизује паркинг, првенствено руковођен хаосом на њему и немогућношћу запослених и пацијената да приђу болници. Руковођени, као у најбољем концепту меритократије, радним стажом, позицијом, стручним и научним заслугама, подијелише на стотине љекара на паркинг ‘А’, ‘Б’… и остале…
Е тада почиње прича, давно у рукописима ДПС доктора написана. Пуче бомба! Хаос! Друг на друга, брат на брата, партија на партију опозиција на власт… несташе колеге, пријатељи, сарадници, године и године заједничког радног стажа… и то све у два дана. Је ли ово могуће? Јесте! Све је то аранжирано, припремано, створено и цементирано за 30 година власти. Нас, чуш нас да макнете са паркинга ‘А’?! Па знате ли колико смо ја и ми тамо дуго били, колико смо за њега дали… још кад је нас и како ДПС ‘препознао’! Ви сте се тада само медицином и својим приватним животима бавили. А колико смо ми прљавих и ‘тешких’ ствари морали урадити и с чим и с ким смо се морали занимати. Прво и поготову колегама, који су били и против ДПС-а, прво оног јединственог, па послије овог ‘препорођеног’ и мајке наше Црне Горе и разних министара у низу, чију галерију ликова би и Виктор Иго пожелио.
И ви сте се сад нашли да нас селите са паркинга ‘А’… а ђе на ‘Б’ или ‘Ц’? А како на посао да долазимо? А што ће ми комшије и фамилија рећи, први пут кад неким послом дошетају из Плава, Гусиња, Берана, Мојковца, Никшића Улциња, Бара, Котора… па виде да ме више не виде. А виђен и наочит сам био онако згодан и паркиран на паркингу ‘А’. Пацијенти, иако нису због брзих промјена мојих кола, били сигурни јесам ли ту, или не, знали су по мом мјесту на ‘А’ паркингу да ли сам ту. Је ли на мом мјесту лимузуна, џип, или шта друго на четири точка од 20, или 120 хиљада еура, није мијењало ствар, битно је да сам ја ту… А сва та скупа аута можда нису била моја, можда мога брата, или сестре, кума, или неке друге радне организације, тј. службе, за коју сам драговољно хонорарно радио, а што ми је и ДПС одмах препознао и веома поштовао… Ми са ‘А’ паркинга смо толико задужили колеге и све системе и здравствени и политички и безбједносно-обавјештајни, да би у најмању руку требало да нас оставе сви на миру и на паркингу ‘А’. Чуш неће, е па мораће јер ћемо их судски гонити, ћераћемо се до краја. До ког краја? Па до краја паркинга ‘А’! Ако треба и камење ћемо да наслажемо на своје мјесто кад одемо кући, па ћемо сјутра ујутро, полако да га склањамо да би се поново упаркирали. Па кад нам није било тешко да због тог мјеста ДПС-ов камен узбрдо гурамо све ове године, као Сизиф, неће нам бити тешко ни да га сваки дан по два пута преслажемо.
Испред канцеларије директора КЦ, као испред америчке амбасаде у Сајгону ’67. године. Ускаче се преко секретарица, довикује, телефоном дозива, чека се као ред. Јер ‘стварно’ мора се рећи, али ‘стварно’ ово нема смисла…. Па што ако нисмо више директори и начелници, зашто се и даље не бисмо паркирали тамо ђе је виђено за начелнике и директоре. Па кућа и навика нам га даје. Па не тражимо више да нас службеним аутомобилом до врата довозите, не тражимо ни да нам торбу и кишобран носите до врата канцеларије, зар то није већ довољно. А проговори више, ДПС-у, не проговорио га! Видиш ли што ти са најоданијим кадровима раде ови осиони антихристи… А ђе је онај смотани Хипократ, што он нешто не каже? А били смо нераздвојни и све у његово име радили. Сад сви ћутите, а кад је требало саплести, оговорити, ‘намјестити’, лажно посвједочити, дојавити шапатом, или телефоном, потказати, каријеру уништити, кућу поткопати, или ‘запалити’, живот уништити, тада нисте ћутали, напротив били сте са нама и Хипократом најбољи пријатељи.. А ми нисмо питања постављали.
Омаж примитивизму и простаклуку дојучерашње елите
Компилација политике и струке, било које, а поготово љекарске прави тешка оштећења и халуцинације, као најгори ‘ДОП’. Све оно што као љекар нијеси постигао, постигне и ‘заглади’ политика. Све оне стручне фалинке у љекарском стасавању, поправи политика тако да се ти не би мучио. Све оне амбиције и планове које, као љекар ниси кадар и вриједан досегнути, досегнеш уз политику. Сваки твој недостатак, мањкавост, или неспособност поправи, нашминка и фотошопира политика. И на крају, таман кад се потпуно уживиш и помислиш да си дотакао звијезде и да си успјешан и савршен и да си реализовао све идеале првог интелектуалца (и то доктора) у фамилији, све се одједном проспе и расточи у хиљаду ружних боја, праћених задахом трулежи и покварених јаја, само зато што је пукла партијска конзерва. И то гдје је пукла? На ПАРКИНГУ! И све се разлило и боја и смрад.
Скромност и једноставност нису мане, иако можда тако ДПС мисли. Не, то су врлине! И то велике. Али до њих се долази тешким и мукотрпним освајањем квалитета, оног суштинског. Када се на тој стази освајања суштинског квалитета налазите дуго, једноставно се стопите заједно у јединствен пејзаж, попут платна Пола Сезана, или Винсента ван Гога, постајете јединствена цјелина урамљеног квалитета, која се нигдје и ни под каквим утицајем не може ‘разбити’, а понајмање на ПАРКИНГУ! И што је интересантно паркинзи и слична мјеста и догађаји вас такве, једноставно не интересују. Гдје год да вас живот баци и угура, знајте увијек тамо гдје сте ви остварени и реализовани, а самим тим по дефиницији и појавном устројству, скромни и једноставни, знајте тамо је и паркинг ‘А’ и тамо ће увијек бити без обзира гђе је ДПС, или неки други ДПС…
Аутор је посланик коалиције Црно на бијело и предсједник СГ ЦИВИС
Др Срђан Павићевић
Извор: Вијести
