С. Љепојевић: Климатске промене су постале нова идеологија Запада
12. новембра, 2021.
„Отворени Балкан“ у непрозирној магли
12. новембра, 2021.
Графикон инфлације,
(Фото: Фејсбук)
Прегледом историјских података стопе инфлације од Другог свјетског рата, може се анализирати 6 периода у коме је годишња стопа инфлације била преко 5% (погледајте слику).
Најдужи период раста инфлација од преко 5% је доба 1973-82. година. У том периоду, догодили су се шокови у виду смањење производње нафте због нафтног ембарга произвођача нафте као и Иранске револуције који је пратио рат Ирана и Ирака. Дакле, инфлација у том периоду је дуго трајала због скока цијена нафте. Када су се ти догађаји завршили, инфлација се спустила на ниво испод 5%.
Инфлација којој свједочимо данас је у највећој мјери резултат нестабилности ланаца снадбијевања који су се догодили усљед пандемије корона вируса. Када се ситуација са корона вирусом стабилизује (највјероватније друга половина наредне године), створиће се претпоставке за спуштање инфлације испод 5%.
Дакле, чека нас још најмање 12 мјесеци раста цијена. Парадоксално, са аспекта економске историје, то је – добра вијест.
Извор: Fidelity Consulting, Facebook
1 Comment
Нажалост Фиделити је промашио:
„“Inflation is always and everywhere a monetary phenomenon.“ – Milton Friedman“
Дакле инфлација није посљедица supply chain-a итд итд. Она је одговор на екстензивну монетарну политику – штампање пара које траје бесомучно већ двије година. Јапан има негативну инфлацију, Швајцарска испод 0.1%, па и они живе у supply chain-у. Броој земаља са инфлацијом испод 1.5% није мали.