Откад говорим да их треба пустити без контра-митинга, молебана поводом њих, саопштења и црквених упозорења, али ко слуша старог Гарија? Они живе од пажње медијске, не-истомишљеничке, догматске. Они су инцидент коме треба уредна позадина. Залеђе пажње. Флека којој треба уредна површина.
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Не мислим наравно на геј популацију, него на пропагаторе наопаке идеологије прајд-шетњи у којима се демонстрира и свијету показује „ко са ким…“. Јер једно су лична и колективна сексуална убјеђења и слободе, а друго је бучна идеологија наметања.
И, ево, видите, онда кад их је јавност одј…..а, кад су осјетили да никоме нијесу занимљиви ни сексуално ни грађански: добили сте онај тужни скуп који није до кољена ни штрајкачима из каквог синдиката на тему накнада и додатака, а камоли да буде снага неких значајнијих друштвених промјена.
До читања у сљедећем броју….
