Бахта Меконен, 28-годишњи капетан америчке војске из Џорџије – једне од кључних држава за исход избора, међу милионима је грађана чији су гласови допринели да Џо Бајден 2020. победи на председничим изборима.
Међутим, три године касније – демократе страхују да би управо он могао бити један од гласача који ће Бајдена коштати реизбора 2024.
Разочаран заокретом демократа ка левици, већом потрошњом и, како их означава, празним обећањима – Меконен указује да не види адекватну опцију коју би подржао на следећем гласању.
„У њиховим наступима увиђам доста вербалне привржености црначкој заједници, као да желе да оставе утисак да су партија за младе црнце или ту популацију у целини. Али, чињеница је да то потврђују својим деловањем”, каже он.
Афроамериканци важе за најлојалније присталице демократа. Одиграли су важну улогу током Бајденове кампање 2020. у Јужној Kаролини. Успех у Џоржији, америчком председнику отворио је пут ка Белој кући и већини коју су демократе освојиле у Сенату.
Заузврат, гласачи су очекивали да ће Бајден и демократе иницирати промену рестриктивних закона о гласању, реформу полиције и кривичног правосуђа, отплату студентских кредита и економско оснаживање.
Није, међутим, још пружио прецизан путоказ за то.
Истовремено, усредређеност на ЛГБТQ популацију и тему абортуса код бирача попут Меконена развијају осећај отуђености.
„Левичарска оријентација ми је одбојна – јер јој се демократе све више окрећу”, указује Меконен, наводећи да би желео да се опција коју је подржао 2020. више усредсреди на економију.
Истраживања и анкете агенције Ројтерс показују да гласачи млађи Афроамериканци губе веру у демократе и Бајдена, чак можда и у читав политички процес – свега три године након највећих протеста за расну равноправност и грађанска права.
Међутим, упркос томе очекује се да ће велика већина ипак подржати Бајдена наспрам будућег републиканског кандидата.
Ипак, упитно је да ли ће довољно грађана изаћи на биралишта у кључним градовима, попут Атланте, Милвокија и Детроита, да би Бајден остварио други председнички мандат.
„Демократе треба да схвате да је све масовнија популација Афроамериканаца којима је доста гурања и надзирања”, рекао је за Ројтерс Лелан Еванс – кандидат за градско веће Нешвила.
„Неуспех демократа да обезбеде веће олакшице за студентске кредите или легализују марихуану је разочаравајући. Агресивнији приступ републиканаца када су на власти – оставља утисак да решавају ствари”, каже он.
Црнци чине 14,2% америчке популације, што износи 42,7 милиона људи, што је пораст од 30% у односу на 2000, показује подаци невладиног истраживачког центра Пју. У поређењу са остатком америчког становништва – та популација је пет година млађа, просечне старости 33 године.
Њихова лојалност демократама кључна је да та партија настави да побеђује у Пенсилванији, Мичигену и Џорџији и поврати округе на југу земље.
Међутим, дешава се супротно.
Њихова излазност у 2022. мања је за око 10 одсто у поређењу са 2018, показују подаци које је Вашингтон пост објавио на основу анкете спроведене приликом пописа становништва.
За то време, излазност белачког становништва смањена је за 1,5 одсто.
Заједничка анкета Ројтерса и Ипсоса, спроведена од 11. до 17. јула, показује да би 18 одсто Афроамериканаца пре изабрало Доналда Трампа него актуелног председника Бајдена.
Указали су такође да су спемнији да подрже кандидата који се залаже за ограничавање абортуса и повећање издатака за финансирање полиције.
У глобалу демократе подржавају црначки гласачи који се залажу за право гласа, легалан абортус и противе се расизму
Међутим, та подршка слаби када је реч о економији.
“Тако да се бројке између 50 и 60 процената смањују сразмерно тврдњама анкетираних да су, када је реч о економији, републиканци за њих пођеднако добри као и демократе”, рекао је Теренс Вудбери, извршни директор компаније за истраживање јавног мнења ХИТ Стратегиес.
Џулијан Сајлас, истраживач улагања припадника црначке заједнице, подвукао је да бројни његови пријатељи и чланови породице преиспитују лојалност демократама – анализирајући степен побољшања квалитета њихових живота и економски положај.
Он износи и тврдње да се на сваке четири године демократски кандидати позивају на значај повећања имовног стања Афроамериканаца и смањивање јаза у поређењу са белцима.
“У суштини се ништа не дешава”, подвлачи он.
„Чини се да говоре о темама које делују добро са којима могу да се ускладим: смањивање студентског кредита, или дуга за власништво над домом. Међутим, ствари се не крећу довољно брзо”, подвлачи он.
Стопа незапослености црнаца налази се на минимуму током мандата актуелне америчке администрације. Ипак у јуну 2023. достигла је десетомесечни максимум – махом због тога што су Афроамериканци напустили тржиште рада.
„Не преостаје нико осим Бајдена – док неко други не дође. Потребно је да као друштво превазиђемо миље старијих белаца који су задужени за све у земљи”, закључује Андре Расел – мештанин Чикага.
Иначе, демократе су уложиле доста новца и времена у настојањима да прошире могућности за гласање црначкој популацији, омогуће њихову регистрацију у државама важним за исход избора, као и кооптацију у изборну кампању.
Уз то, први пут у америчкој историји, потпредседничку функцију обавља припадница црначке заједнице – Kамала Харис.
Уједно је и највише рангирана црнкиња која обавља политичку функцију у држави.
Извор: Глас Америке/Ројтерс
