Црна Гора је међу европским државама са највећим смањењем удјела јавног дуга у БДП-у у односу на 2020. годину, показују подаци Међународног монетарног фонда (ММФ). Према пројекцији из априла 2026. године, бруто дуг опште државе требало би ове године да износи око 62,4 одсто БДП-а, док је 2020. године био 108,4 одсто.
Подаци представљени на графикону, који се позива на базу World Economic Outlook (WЕО) ММФ-а из априла 2026. године, показују колико се позиција Црне Горе промијенила у периоду од шест година. ММФ за 2026. пројектује бруто дуг опште државе на 62,44 одсто БДП-а.
То значи да је удио јавног дуга у БДП-у, према тим подацима, нижи за готово 46 процентних поена у односу на 2020. годину, односно за око 42 одсто када се посматра релативно смањење.
Посебно је занимљиво поређење које приказује графикон.
Црна Гора је 2020. године, са дугом од 108,4 одсто БДП-а, била на осмом мјесту међу приказаним европским државама са највећим удјелом јавног дуга. Испред ње биле су Грчка са 209,9 одсто, Италија са 154,4, Португал са 134,1, Шпанија са 119,2, Француска са 114,9, Кипар са 113,6 и Белгија са 111,2 одсто.
На листи за 2026. Црне Горе више нема међу првих 15 држава приказаних на графикону. За ову годину највиши пројектовани ниво дуга имају Италија са 138,4 одсто БДП-а, Грчка са 136,9, Украјина са 122,6, Француска са 118,4 и Белгија са 109,2 одсто.
Црногорски БДП растао више од шпанског, француског, њемачког, хрватског, словеначког, српског…
Црна Гора је, према актуелној пројекцији ММФ-а, на око 62,4 одсто БДП-а, што је знатно испод нивоа из 2020. године.
Подаци ММФ-а показују да је након рекордно високог нивоа из 2020. године услиједило континуирано смањење односа дуга према БДП-у.
Бруто дуг опште државе износио је 108,4 одсто БДП-а 2020. године, 86,2 одсто 2021, а 70,3 одсто 2022. године. У 2023. години пао је на 59,6 одсто, док је за 2024. евидентирано 60,8 одсто. За 2025. годину подаци доступни у новијој бази показују 67,1 одсто, док ММФ за 2026. пројектује 62,44 одсто.
Важно је, међутим, разликовати „номинални износ дуга“ од његовог удјела у БДП-у. Показатељ приказан на графикону односи се на бруто дуг опште државе као проценат БДП-а. Пад овог односа не значи нужно да је номинални износ обавеза државе у истом проценту смањен. На однос дуга и БДП-а утичу и кретање економије, инфлација, курс, буџетски салдо и друге фискалне околности.
Промјена је посебно видљива када се Црна Гора упореди са државама које су 2020. године биле на врху листе.
Тада је црногорски јавни дуг био изнад нивоа од 100 одсто БДП-а. Према пројекцији за 2026, налази се око нивоа од 62 одсто. За поређење, Италија је пројектована на 138,4 одсто, Грчка на 136,9, Француска на 118,4, Белгија на 109,2, Велика Британија на 103,6, док је Шпанија на 98,2 одсто БДП-а.
Истовремено, земље региона приказане на листи имају различите нивое јавног дуга. Хрватска је за 2026. пројектована на 56,5 одсто БДП-а, Словенија на 65,2, док је Црна Гора на 62,4 одсто.
Извор: РТЦГ
