Укупан јавни дуг Црне Горе на крају 2025. године износио је 5,18 милијарди еура, односно 63,5% БДП-а, што представља благо повећање у односу на претходну годину, док је нето дуг смањен захваљујући расту депозита. Доминантни дио обавеза односи се на спољни дуг, који чини више од 93% укупног, при чему највећи дио отпада на обвезнице емитоване на међународном тржишту, као и на кредите институција попут Кинеске Ексим банке, Свјетске банке и Европске инвестиционе банке. Готово цјелокупан дуг је у еурима, чиме је валутни ризик практично елиминисан, али упркос томе држава сваке године мора да обезбиједи око милијарду еура за његово сервисирање, кроз отплату главнице и камата.
Најновији Извјештај о јавном дугу на дан 31. децембар 2025. године, који је објавило Министарство финансија, показује да Црна Гора улази у 2026. годину са стабилним нивоом задужености, благим падом нето дуга, али и високим годишњим обавезама по основу отплате.
Укупан јавни дуг износио је 5,18 милијарди еура, односно 63,5% БДП-а, док је нето дуг смањен на 53,65% БДП-а захваљујући високим депозитима државе.
Истовремено, подаци показују да држава годишње мора да обезбиједи значајна средства за сервисирање обавеза – током 2025. године за отплату дуга издвојено је укупно 977,56 милиона еура, односно готово милијарду еура.
Министарство финансија објавило је годишњи Извјештај о јавном дугу, који показује да је бруто јавни дуг на крају године износио 5.188,41 милион еура.
Црногорска привреда у бројкама: ДОО доминира, странци држе трећину капитала
„Узимајући у обзир депозите Министарства финансија, укључујући и 38.477 унци злата, нето јавни дуг Црне Горе на дан 31.12.2025. године износио је 4.383,72 милиона еура, односно 53,65% БДП-а“, наводи се у документу.
Депозити државе на крају године износили су 804,68 милиона еура, што представља важан фискални јастук за наредни период.
„Укупан јавни дуг на крају 2025. године износио је 5.188,41 милиона еура, односно 63,50% БДП-а“, прецизирају из Министарства.
Током 2025. године држава се интензивно задуживала, али прије свега ради рефинансирања постојећих обавеза и стварања фискалне резерве.
„Током 2025. године држава се примарно задуживала ради редовне отплате дуга и формирања фискалне резерве за 2026. и 2027. годину“, наводи се у извјештају.
У том периоду емитована је обвезница на међународном тржишту у износу од 850 милиона еура, као и домаће обвезнице у износу од 49,87 милиона еура, док је закључен и синдицирани кредит од 450 милиона еура.
Истовремено, извршена је значајна отплата дуга.
„Током 2025. године извршена је редовна отплата дуга по основу постојећих задужења у износу од 803,71 милиона еура“, наводи се у документу.
Укупно сервисирање дуга, укључујући камате, достигло је 977,56 милиона еура.
Спољни дуг и даље доминира у структури укупног задужења.
„Укупан спољни дуг износио је 4.847,56 милиона еура, односно 59,33% БДП-а“, наводи се у извјештају.
У структури спољног дуга највеће учешће имају обвезнице емитоване на међународном тржишту, које износе 2,78 милијарди еура, док значајан дио отпада и на кредите међународних финансијских институција.
Међу највећим иностраним кредиторима налазе се Кинеска Ексим банка са 573 милиона еура, Свјетска банка (ИБРД) са 249 милиона, Европска инвестициона банка са 112 милиона, као и Европска банка за обнову и развој и Европска комисија.
Седам милиона тона отпада: Еколошка темпирана бомба код КАП-а иде у санацију
Унутрашњи дуг знатно је мањи и износи 311,4 милиона еура или 3,81% БДП-а.
„Унутрашњи дуг чине кредити код домаћих комерцијалних банака, домаће обвезнице и обавезе по основу обештећења“, наводи се у документу.
Највећи дио домаћег дуга односи се на кредите код банака и обвезнице емитоване на домаћем тржишту.
Дуг локалних самоуправа додатно је смањен.
„Консолидовани дуг општина износи 63,30 милиона еура, што је за 32,87 милиона еура мање у односу на крај 2024. године“, наводи се у извјештају.
Подаци показују да Црна Гора одржава стабилан ниво јавног дуга, али уз континуирану потребу за високим годишњим издвајањима за његово сервисирање, што остаје један од кључних изазова фискалне политике у наредном периоду.
Доминантни дио обавеза односи се на спољни дуг, који чини више од 93% укупног, при чему највећи дио отпада на обвезнице емитоване на међународном тржишту, као и на кредите институција попут Кинеске Ексим банке, Свјетске банке и Европске инвестиционе банке. Готово цјелокупан дуг је у еурима, чиме је валутни ризик практично елиминисан, али упркос томе држава сваке године мора да обезбиједи око милијарду еура за његово сервисирање, кроз отплату главнице и камата.
Најновији Извјештај о јавном дугу на дан 31. децембар 2025. године, који је објавило Министарство финансија, показује да Црна Гора улази у 2026. годину са стабилним нивоом задужености, благим падом нето дуга, али и високим годишњим обавезама по основу отплате.
Укупан јавни дуг износио је 5,18 милијарди еура, односно 63,5% БДП-а, док је нето дуг смањен на 53,65% БДП-а захваљујући високим депозитима државе.
Истовремено, подаци показују да држава годишње мора да обезбиједи значајна средства за сервисирање обавеза – током 2025. године за отплату дуга издвојено је укупно 977,56 милиона еура, односно готово милијарду еура.
Министарство финансија објавило је годишњи Извјештај о јавном дугу, који показује да је бруто јавни дуг на крају године износио 5.188,41 милион еура.
„Узимајући у обзир депозите Министарства финансија, укључујући и 38.477 унци злата, нето јавни дуг Црне Горе на дан 31.12.2025. године износио је 4.383,72 милиона еура, односно 53,65% БДП-а“, наводи се у документу.
Депозити државе на крају године износили су 804,68 милиона еура, што представља важан фискални јастук за наредни период.
„Укупан јавни дуг на крају 2025. године износио је 5.188,41 милиона еура, односно 63,50% БДП-а“, прецизирају из Министарства.
Током 2025. године држава се интензивно задуживала, али прије свега ради рефинансирања постојећих обавеза и стварања фискалне резерве.
„Током 2025. године држава се примарно задуживала ради редовне отплате дуга и формирања фискалне резерве за 2026. и 2027. годину“, наводи се у извјештају.
У том периоду емитована је обвезница на међународном тржишту у износу од 850 милиона еура, као и домаће обвезнице у износу од 49,87 милиона еура, док је закључен и синдицирани кредит од 450 милиона еура.
Истовремено, извршена је значајна отплата дуга.
„Током 2025. године извршена је редовна отплата дуга по основу постојећих задужења у износу од 803,71 милиона еура“, наводи се у документу.
Укупно сервисирање дуга, укључујући камате, достигло је 977,56 милиона еура.
Строжа контрола буџета и јавног новца: шта доноси затварање Поглавља 32
Спољни дуг и даље доминира у структури укупног задужења.
„Укупан спољни дуг износио је 4.847,56 милиона еура, односно 59,33% БДП-а“, наводи се у извјештају.
У структури спољног дуга највеће учешће имају обвезнице емитоване на међународном тржишту, које износе 2,78 милијарди еура, док значајан дио отпада и на кредите међународних финансијских институција.
Међу највећим иностраним кредиторима налазе се Кинеска Ексим банка са 573 милиона еура, Свјетска банка (ИБРД) са 249 милиона, Европска инвестициона банка са 112 милиона, као и Европска банка за обнову и развој и Европска комисија.
Унутрашњи дуг знатно је мањи и износи 311,4 милиона еура или 3,81% БДП-а.
„Унутрашњи дуг чине кредити код домаћих комерцијалних банака, домаће обвезнице и обавезе по основу обештећења“, наводи се у документу.
Највећи дио домаћег дуга односи се на кредите код банака и обвезнице емитоване на домаћем тржишту.
Дуг локалних самоуправа додатно је смањен.
„Консолидовани дуг општина износи 63,30 милиона еура, што је за 32,87 милиона еура мање у односу на крај 2024. године“, наводи се у извјештају.
Подаци показују да Црна Гора одржава стабилан ниво јавног дуга, али уз континуирану потребу за високим годишњим издвајањима за његово сервисирање, што остаје један од кључних изазова фискалне политике у наредном периоду.
Извор: Банкар.ме
