На лондонском тржишту цијена барела је након подна била виша 1,12 долара и износила је 114,28 долара. У Њујорку се барелом трговало по 1,33 долара вишој цијени од 105,85 долара
Цијене нафте порасле су у понедјељак на међународним тржиштима изнад 114 долара, подстакнуте страховањима да би водеће економије свијета у Групи седам најразвијенијих земаља (Г7) могле додатно ограничити извоз руске нафте и гаса.
На лондонском тржишту цијена барела је након подна била виша 1,12 долара и износила је 114,28 долара. У Њујорку се барелом трговало по 1,33 долара вишој цијени од 105,85 долара, преноси Хина.
На крају прошле седмице расположење на тржишту обиљежио је страх од рецесије након подизања кључних каматних стопа у Сједињеним Америчким Државама (САД), будући да пад економске активности значи и смањену потражњу за нафтом.
У понедјељак је те страхове засјенило тијесно снабдијевање, посебно с обзиром на настојања западних влада да санкцијама смање руске приходе од нафте.
Челници Г7 окупили су се на састанку у Њемачкој, а на дневном реду биће и високе цијене енергије и могућа алтернатива руским енергентима.
„Британски, француски, амерички, њемачки, италијански и канадски челници конструктивно разговарају и о могућем ограничењу цијена руске нафте“, рекао је извор у њемачкој Влади.
Прогноза Организације земаља извозница нафте (ОПЕЦ) је показала да би вишак у понуди ове године могао пасти с 1,4 милиона на милион барела дневно, према извјештају који је Реутерс добио на увид.
Либија је већ у понеђељак објавила да ће због нереда који су резултирали смањеном производном можда бити присиљена да обустави извоз из залива Сирта.
Значајнији раст цијена закочила су очекивања веће америчке производње након што је специјализована компанија Бакер Хугхес објавила да су америчке нафтне компаније прошле седмице нето активирале десет нових бушотина.
ОПЕЦ је одвојено објавио да је цијена барела корпе нафте његових чланица на крају прошле седмице износила 112,35 долара, што значи да је порасла 1,26 долара у односу на претходни дан трговања.
