Четвртак, 14 мај 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Насловна 4СТАВ

Марковић: Радна верзија Темљног уговора у складу је са интересима Цркве

Журнал
Published: 29. јун, 2022.
Share
Велибор Марковић, (Фото: Вијести)
SHARE

Kао један од оних који је у 2021. години имао прилику да учествује у давању предлога, критика и сугестија у погледу садржине будућег Темељног уговора, који треба да буде закључен између Дрзаве Црне Горе и Српске православне цркве, могу да потврдим да како преамбула, тако и нормативни дио, одговарају оном који су уговорне стране у начелу прихватиле и усагласиле још у вријеме трајања Владе Црне Горе, чији је предсједник био господин Здравко Kривокапиц, а који су ,,операционализовани“ од стране садашње Владе Црне Горе на челу са предсједником Дританом Абазовићем.

Велибор Марковић (Фото: Вијести)

Оно што представља мој скроман допринос тадашњој и садашњој коначној верзији тог уговора је уочавање и брисање одредбе којом је отуђење имовине у власништву Цркве требало бити условљено сагласношћу Владе Црне Горе, имајући у виду да је располагање једно од три основна својинска овлашћења (,,ius abutendi“, ,,abusus“), па би такво ограничење било противно и одредби чл.58. Устава Црне Горе којом је прописано да се јемчи право својине и да нико не може бити лишен или ограничен тог права, осим када то захтијева јавни интерес, уз правичну накнаду.

То питање ријешено је уграђивањем у радну верзију одредбе чл.11. ст. 2., према којој ће се у случајевима премјештања, изношења из државе или отуђења добара која представљају културну баштину државе, на којима право својине има Црква, примјењивати одредбе закона којим се уређује заштита културних добара, па ће тако, у смислу тог закона, у случају намјераване продаје држава има право прече куповине.

Једина моја сугестија која није прихваћена од стране уговарача је да се рјешавање питања реституције покретних и непокретних црквених добара временски орочи, тако сто ће се одредити крајњи рок до када то питање треба бити ријешено доношењем одговарајућих прописа из те области, па је тако одредбом чл.12.ст. 2. радне верзије само прописано да је то питање ,,потребно регулисати у разумном року“, што сам сматрао и сада сматрам неодређеним. Међутим, став је Цркве да ће се константним подсјећањем на ову уговорну одредбу у наредном периоду и путем дјеловања на институције система, и то питање временом ријешити, те да је оваква одредница тренутни максимум који се могао постићи.

Извор: Велибор Марковић/Фејсбук

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Цијене нафте на свјетском тржишту порасле изнад 114 долара
Next Article Филипике из нашега сокака

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Антонија Цимерман: Европски вијек понижења тек почиње

Пише: Антонија Цимерман Превод: Журнал Након пораза од Британаца у Првом опијумском рату, династија Ћинг…

By Журнал

Опело легалитету и легитимитету на Ист Риверу

Није никаква тајна ни новост да се вршење власти у савременим друштвима и државама, у…

By Журнал

Ах, тај Копенхаген – и Париз, и Амстердам, и Скандинавија у једном

О данској престоници, бициклима, Андерсеновој балетској амбицији и једном викиншком краљу кога често помињемо, а…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

СТАВ

Англосакси су жељели сумрак Европе од Ламанша до Владивостока, и добили су га

By Журнал
СТАВ

Писмо са Косова или застава на пола копља

By Журнал
Насловна 4СТАВ

Неће моћи: Геополитички мамурлук

By Журнал
Насловна 4СТАВ

Лекић: Родна сензибилност – еманципатори без колегиница, ретроградни са њима

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?