Čuvenu sliku „Devojka sa flautom“ naslikao je saradnik ili učenik Johanesa Vermera, a ne čuveni holandski majstor kako se verovalo do sada, smatraju stručnjaci Nacionalne galerije umetnosti iz Vašingtona.
Pomenuta slika izložena je uporedo uz druga autentična Vermerova (1632-1675) dela na izložbi „Vermerove tajne“, ali je tim konzervatora i naučnika vašingtonske galerije nakon dvogodišnjeg istraživanja zaključio da „Devojku sa flautom“ veliki umetnik nije mogao naslikati jer „nedostaje njegova prepoznatljiva preciznost i primena boja“.
Do sada se smatralo da je Vermer slike, koje su ovekovečavale svakodnevni život Holanđana u 17. veku, stvarao sam, jer se u dokumentima ne spominju saradnici, ali direktorka Nacionalne galerije umetnosti Kejvin Feldman u saopštenju ističe da nalazi stručnjaka te ustanove „iz korena menjaju naše shvatanje Vermera“.
„Postojanje drugih umetnika koji su radili sa Vermerom je možda jedno od najznačajnijih novih otkrića o umetniku poslednjih decenija“, navela je Feldman.
Vermer, slikar koji je stvarao „filmske scene“
Johanes Vermer bio je sin trgovca svilom i vlasnika gostionice koji je sa porodicom živeo na spratu iznad krčme. Kada je napunio 21 oženio se Katarinom Bolnes iz imućne katoličke porodice, zbog koje je morao da se odrekne svoje protestantske vere.
Nakon braka se preselio u taštinu kuću, gde mu se nalazio i atelje. Johanes i Katarina imali su 15 dece i, zahvaljujući jednom imućnom patronu koji je za života kupio 20 Vermerovih slika, finansijski su dobro stajali. Međutim, bogatstvo je počelo da se kruni pred kraj umetnikovog života; rat između Holandije i Francuske preolovio je narudžbine slika, što je Johanesu veoma teško palo. Od brige da deci neće imati šta da ostavi, kako je posvedočila supruga Katarina, razboleo se i za dan umro.
Voleo je da slika žanr-scene, prizore iz svakodnevnog života, intimne trenutke koje posmatramo kao nepozvani gosti. Njegovi modeli češće su bile žene nego muškarci, što u to vreme nije bilo uobičajeno.
Zbog malog broja slika koje su uglavnom završile u malom Delftu, neizlaganja u velikim galerijama i činjenice da nije imao učenike i sledbenike, Vermer je ubrzo nakon smrti pao u zaborav. Posle dva veka njega je ponovo otkrio jedan francuski likovni kritičar koji je, ganut slikom „Pogled na Delft“, rešio da se temeljnije pozabavi njegovom biografijom i sistemskim katalogom.
Od 19. veka naovamo Vermer dobija zasluženo važno mesto u istoriji umetnosti. Sve sem dve njegove slike nalaze se u uglednim svetskim galerijama, a do sada je u njegovu čast organizovano preko 250 izložbi.
Zahvaljujući naprednoj tehnologiji korišćenoj u proučavanju Vermerovih slika, nedavno je otkriveno koliko se, zapravo, marljivo pripremao i koliko je truda ulagao u svoja dela, kao i koliko je skupe pigmente koristio – naročito prirodnu ultramarin boju koja se dobijala od poludragog lapis lazulija i bila skuplja od zlata. To objašnjava njegov relativno mali opus.
Izvor: euronews.rs
