Чувену слику „Девојка са флаутом“ насликао је сарадник или ученик Јоханеса Вермера, а не чувени холандски мајстор како се веровало до сада, сматрају стручњаци Националне галерије уметности из Вашингтона.
Поменута слика изложена је упоредо уз друга аутентична Вермерова (1632-1675) дела на изложби „Вермерове тајне“, али је тим конзерватора и научника вашингтонске галерије након двогодишњег истраживања закључио да „Девојку са флаутом“ велики уметник није могао насликати јер „недостаје његова препознатљива прецизност и примена боја“.
До сада се сматрало да је Вермер слике, које су овековечавале свакодневни живот Холанђана у 17. веку, стварао сам, јер се у документима не спомињу сарадници, али директорка Националне галерије уметности Kејвин Фелдман у саопштењу истиче да налази стручњака те установе „из корена мењају наше схватање Вермера“.
„Постојање других уметника који су радили са Вермером је можда једно од најзначајнијих нових открића о уметнику последњих деценија“, навела је Фелдман.
Вермер, сликар који је стварао „филмске сцене“
Јоханес Вермер био је син трговца свилом и власника гостионице који је са породицом живео на спрату изнад крчме. Kада је напунио 21 оженио се Kатарином Болнес из имућне католичке породице, због које је морао да се одрекне своје протестантске вере.
Након брака се преселио у таштину кућу, где му се налазио и атеље. Јоханес и Kатарина имали су 15 деце и, захваљујући једном имућном патрону који је за живота купио 20 Вермерових слика, финансијски су добро стајали. Међутим, богатство је почело да се круни пред крај уметниковог живота; рат између Холандије и Француске преоловио је наруџбине слика, што је Јоханесу веома тешко пало. Од бриге да деци неће имати шта да остави, како је посведочила супруга Kатарина, разболео се и за дан умро.
Волео је да слика жанр-сцене, призоре из свакодневног живота, интимне тренутке које посматрамо као непозвани гости. Његови модели чешће су биле жене него мушкарци, што у то време није било уобичајено.
Због малог броја слика које су углавном завршиле у малом Делфту, неизлагања у великим галеријама и чињенице да није имао ученике и следбенике, Вермер је убрзо након смрти пао у заборав. После два века њега је поново открио један француски ликовни критичар који је, ганут сликом „Поглед на Делфт“, решио да се темељније позабави његовом биографијом и системским каталогом.
Од 19. века наовамо Вермер добија заслужено важно место у историји уметности. Све сем две његове слике налазе се у угледним светским галеријама, а до сада је у његову част организовано преко 250 изложби.
Захваљујући напредној технологији коришћеној у проучавању Вермерових слика, недавно је откривено колико се, заправо, марљиво припремао и колико је труда улагао у своја дела, као и колико је скупе пигменте користио – нарочито природну ултрамарин боју која се добијала од полудрагог лапис лазулија и била скупља од злата. То објашњава његов релативно мали опус.
Извор: euronews.rs
