Вук се навелико вратио у Европу. У многим регионима, он све чешће коље стоку на испаши. Зато сточари траже лакши одстрел. Заштитници природе пак кажу да вук успоставља равнотежу у екосистему.
„Црвенкапа“, „Три прасета“, „Вук и седам јарића“… Бројне бајке говоре о злом вуку и уче децу да треба да их се плаше. Вук је од давнина симбол лукавства и злобе. И у стварном животу, тај предатор наноси штету људима убијајући им овце и козе.
Страх људи од вука довео је тог грабљивца на ивицу истребљења у 19. веку. У последњих сто година он се полако враћа на своја природна станишта.
Данас у централној Европи живи око 17.000 јединки. Вук је заштићен у Европској унији и може да се лови само у изузетним случајевима. Али закон је сада доведен у питање.
Добар за екосистем, лош за сточарство
Према научним сазнањима, вукови су корисни за своју околину. Студије из САД и Kанаде показују да се екосистеми у којима вукови живе опорављају када се тамо поново населе.
Али нису сви срећни због повратка вукова. Kако популација расте, станишта вукова постају ближа људима. Предатори убијају стоку и расте страх да би могли да нападну и људе.
У Немачкој то највише осећају пољопривредници у северној покрајини Доња Саксонија. У периоду од јануара до августа ове године, вукови су тамо убили више од 600 домаћих животиња на испаши. То је неке пољопривреднике навело да сами реше проблем, илегално убијајући вукове.
Да ли ће ЕУ променити законе?
Пре отприлике годину дана, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен нашла се средишту дебате, након што је вук заклао понија на њеној фарми у Доњој Саксонији.
Убрзо након тога, одобрен је одстрел животиње са идентификационим бројем ГВ950м. Међутим, животиња је за сада успела да избегне ловце, делом и због судских одлука које су привремено поништиле ову одлуку.
Почетком септембра председница Европске комисије је поново говорила о тој теми: Kонцентрација чопора вукова у неким деловима Европе сада представља опасност за стоку, а могуће и за људе.
Фон дер Лајен је позвала локалне и националне власти да „предузму мере где год је то потребно“. Законодавство ЕУ томе не стоји на путу.
Вук или пољопривреда?
Али на Европску комисију расте притисак да се суштински олакша легални лов на вукове. То захтевају пољопривредници и ловци.
„Потребан је бржи и ефикаснији одстрел вукова који убијају животиње на испаши, као и поуздан процес за регулисање популације вукова“, рекао је у августу Јоахим Руквид, председник Немачког удружења пољопривредника.
У супротном ће, како је истакао, сточарство нестати из Немачке: „Стока на пашњацима – говеда, овце, козе и коњи – могла би бити ствар прошлости.“
С друге стране, заштитници природе позивају ЕУ да се држи постојећих правила: „Вукови су део европског пејзажа. Већ смо их скоро истребили, сада морамо да заштитимо њихово место у екосистему“, каже за DW Фабијан Kетије из холандске организације Rewilding Europe.
Повратак у 19. век – због страха?
Деведесетих година прошлог века, поновно увођење вукова у Национални парк Јелоустон у Сједињеним Државама допринело је опоравку речних и шумских екосистема.
Све већи број јелена и лосова довео је до оштећења и ерозије шума. Вукови нису само смањили популацију свог плена, већ су променили и њихово понашање. Они сада избегавају долине и кањоне националног парка.
Резултат тога је да се читава природа Јелоустона опоравила: многе врсте биљака, инсеката, птица и сисара, које су се сматрале изгубљеним су се вратиле, чак су се и реке опоравиле.
У Европи такође постоје знаци да повратак вукова регулише популацију дивљачи и смањује стрес за биљке којима се та популација храни: „У суштини, можемо рећи да вукови балансирају екосистеме“, каже Kетије.
Вукови изузетно ретко нападају људе. Према извештају организације за заштиту природе WWF, у периоду од 2002. до 2020. године укупно је било дванаест таквих случајева у Европи и Северној Америци.
Међутим, Kетије страхује да би ирационални страхови могли да имају сличан утицај као у 19. веку: „Постоји опасност да поново буду покренути програми за истребљење. А то би имало страшне последице по животну средину.“
ЕУ је сада суочена са задатком да пронађе компромис који ће задовољити и екосистеме и пољопривреднике.
Извор: dw
