Још је Ајнштајн говорио да би држава морала да буде слуга грађана, а не да грађани буду њени робови. У Црној Гори, не само да су грађани робови своје државе, већ им је државна власт одузела суверенитет који им по Уставу припада. Шта је ово одлагање локалних избора сем отимање суверенитета грађанима? Члан 2. Устава Црне Горе: „Nosilac suverenosti je građanin koji ima crnogorsko državljanstvo. Građanin vlast ostvaruje neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika.Ne može se uspostaviti niti priznati vlast koja ne proističe iz slobodno izražene volje građana na demokratskim izborima, u skladu sa zakonom.“
Као што знамо, 30. августа 2020. године, грађани су већински подржали партије које су биле за обарање режима Мила Ђукановића и ДПС-а (чак су се лидери тих партија клели да никад неће с ДПС-ом), да би недавно неке од тих партија формирале коалициону владу с ДПС-ом. Кажем – коалициону, јер мањинска не може бити власт у којој ће трећина функционерских места, „по дубини“, да припадне ДПС-у. Грађани су, дакле, на најбруталнији начин преварени, успостављена је власт које не проистиче из слободно изражене воље грађана, чиме је брутално погажен Члан 2. Устав Црне Горе.
Грађанин је највећа светиња у свакој правној држави републиканског типа. У Црној Гори највећа светиња је сама држава. Њој се кличе, она се слави, у њену вјечност се вјерује! Државност која је сама себи сврха, држава која постаје важнија од друштва, у којој нема праве интеракције између друштвеног корпуса и државе као институције, него је све подређено државним институцијама, не може имати дуготрајну развојну перспективу. Држава у којој је извршна власт све и свја, а у којој Уставни суд нема никакву моћ и утицај, и није држава, него обични провизоријум.
Донко Ракочевић
Извор: Фејсбук
