Пише: Небојша Поповић
„Да ли владика Кирило Бојовић, администратор Митрополије загребачко-љубљанске СПЦ у Бару, велича пјесмом злочинца Ратка Младића, уз бројне колеге из Српске православне цркве?“, написала је на друштвеној мрежи Фејсбук Ванда Бабић-Галић, посебна савјетница хрватског министра спољних послова Републике Хрватске.
„Европо, гледаш ли? Ми видимо“, додала је Бабић-Галић.
Ако је до сада уопште постојала дилема о томе која држава хибридно покушава да закочи европски пут Црне Горе, она од данас више не постоји.
Загреб очигледно свим силама покушава да поремети актуелну већину у Црној Гори, која је највише у историји учинила за европски пут Црне Горе, и на тај начин можда неповратно успори њено чланство у ЕУ.
Небојша Поповић: Између Брисела и Вашингтона – Нова геополитичка рачуница за Црну Гору
За савјетницу хрватског министра у том смислу нема никаквог оправдања. Тим прије што се не оглашава о земљи у којој се говори кинески или арамејски, већ о земљи чији језик једнако разумије као и свој матерњи. Да је поменута госпођа хтјела да провјери чињенице, лако би дошла до свих потребних информација.
Али бјелодано је да је у питању зла намјера.
То нас враћа на тезу да циљ званичне хрватске политике у Црној Гори нијесу добросусједски односи или рјешавање спорних питања у доброј вјери, већ, ни мање ни више, промјена власти у Подгорици и инсталирање себи послушног, криминогеног ДПС-а.
Званични Загреб се, дакле, бави нечим чиме ниједан добар сусјед не би требало да има амбицију да се бави, а посебно не у тренутку када Црна Гора треба да искористи повољан вјетар како би постала чланица европске заједнице.
Посљедњих дана и мјесеци било је доста спекулација о томе која или које од сусједних земаља хибридно дјелују на Црну Гору, али понекад и није тако тешко закључити која држава има највише механизама и инструмената да кочи њен европски пут. То никако не искључује могућност да су у питању само двије државе, како је рекао премијер Спајић. Можда их има чак три или више…
