Туризам ствара 54,6 одсто црногорског извоза услуга, али у међународном профилу нема података о његовом директном доприносу БДП-у и запослености. Црна Гора снажно се ослања на туризам, али и даље нема довољно потпун систем информација којим би јавност могла да утврди колико тај сектор заиста доприноси економији, запослености и животном стандарду становништва.
То је један од најважнијих закључака из новог извјештаја Организације за економску сарадњу и развој OECD Tourism Trends and Policies 2026, преноси Банкар.
ОЕЦД наводи да су путовања у 2024. чинила чак 54,6 одсто укупног црногорског извоза услуга. Истовремено, у сажетку профила Црне Горе остављена су празна поља за два кључна показатеља: директни допринос туризма бруто домаћем производу и директну запосленост у туризму. Извјештај не објашњава због чега ти подаци нијесу приказани.
Од 53 државе које је ОЕЦД обухватио, Црна Гора и Бугарска једине су код којих у сажетом туристичком профилу нијесу приказани ни директни допринос туризма БДП-у ни директна запосленост у сектору.
Црна Гора није само једна од ријетких држава са непотпуном табелом. Наша земља има један од највећих приказаних удјела путовања у извозу услуга 54,6 одсто, али нема међународно упоредив одговор на питања:
- колико туризам директно ствара БДП-а;
- колико директних радних мјеста обезбјеђује;
- како се ти показатељи мијењају кроз вријеме.
Управо ту се налази главна “слијепа тачка” туристичке политике: држава поуздано броји доласке, ноћења, хотеле и кревете, али је много теже утврдити колико туристички раст оставља стварне вриједности у домаћој економији.
Шта је ОЕЦД и зашто је његов налаз релевантан
ОЕЦД, односно Организација за економску сарадњу и развој, међународна је институција која прикупља и пореди економске и друштвене податке, развија стандарде и анализира јавне политике. Има 38 држава чланица, док Црна Гора није чланица, већ је у туристичком извјештају представљена као партнерска држава.
ОЕЦД наглашава да државе све више користе Туристички сателитски рачун, статистички систем који прецизније мјери директни допринос туризма привреди. Организација упозорава да су благовремени, детаљни и регионално разврстани подаци неопходни за доношење политика заснованих на доказима.
Публикација Tourism Trends and Policies објављује се сваке двије године и ОЕЦД је представља као међународну референцу за упоређивање туристичких резултата, управљања и јавних политика. Издање за 2026. обухвата 53 чланице и партнерске државе, а кантри профиле Црне Горе дио је извјештаја од 328 страница.
Број страних гостију стагнирао, а приходи пали
Према прелиминарним подацима Централне банке на које се позива ОЕЦД, Црна Гора је у 2024. од туризма приходовала око 1,5 милијарди еура, што је 3,1 одсто мање него претходне године.
Истовремено је у комерцијалном смјештају евидентирано око 2,5 милиона страних туриста, приближно као 2023, са око 15 милиона ноћења.
Ови подаци не омогућавају једноставан закључак да је сваки туриста трошио мање, јер подаци Централне банке о приходима и статистика гостију у смјештају нијесу потпуно исте категорије. Ипак, чињеница да број страних гостију није значајније пао, док су приходи били мањи, отвара питање квалитета и вриједности туристичког промета.
Слободно речено: раст броја гостију сам по себи не мора значити раст користи за привреду.
ОЕЦД у општем дијелу извјештаја наводи да се европска туристичка политика помјера од модела заснованог првенствено на обиму према моделу који у први план ставља вриједност, равномјернију расподјелу туристичких токова, квалитет, одрживост и корист за локалне заједнице.
И резултати из 2025. потврђују да доласци нијесу довољни
ОЕЦД-ов профил за приходе, доласке и ноћења углавном користи податке из 2024, иако су у тренутку објављивања извјештаја већ били доступни укупни подаци Монстата за 2025.
У 2025. Црна Гора је имала 2.728.564 доласка туриста, наспрам 2.606.854 у 2024, што је раст од приближно 4,7 одсто.
Истовремено је број ноћења пао са 15.594.299 на 15.367.166, односно приближно 1,5 одсто.
Тај однос, више долазака, али мање ноћења, додатно показује зашто туристички успјех није довољно мјерити само бројем гостију. Потребно је знати колико дуго остају, колико троше, гдје троше новац и колики дио прихода остаје локалним предузећима и радницима.
Према подацима Монстата које је обрадило Министарство туризма, број ноћења са десет приоритетних тржишта пао је са 10,45 милиона у 2024. на 9,92 милиона у 2025, односно 5,05 одсто. Истовремено није остварен стратешки циљ да број ноћења са тих тржишта до 2025. буде пет одсто већи него у почетној 2019. години.
Трећина страног тржишта концентрисана на три државе
Три најважнија страна тржишта у 2024. била су Србија са 18,4 одсто, Босна и Херцеговина са 8,5 одсто и Русија са 8,1 одсто међународних туриста у комерцијалном смјештају.
Заједно су чинила 35 одсто страног туристичког тржишта.
Велика зависност од неколико тржишта повећава изложеност Црне Горе економским, политичким и саобраћајним поремећајима у тим земљама.
Домаћи туристи истовремено су остварили само 3,9 одсто укупних ноћења у комерцијалном смјештају. ОЕЦД наводи да домаћи туризам у кризним периодима може бити важан стабилизатор, јер помаже одржавању пословања, запослености и тражње ван главне сезоне.
Црна Гора због малог домаћег тржишта нема заштитни ослонац какав имају веће државе. Због тога су диверсификација страних тржишта, боља авионска повезаност и продужење сезоне за њу важнији него за дестинације са снажном домаћом тражњом.
Пореске олакшице промијениле хотелску понуду
Један резултат досадашње државне политике јасно је видљив.
ОЕЦД наводи да је од увођења пореских олакшица за хотелску градњу 2012. отворено:
- 38 нових хотела са пет звјездица, са приближно 5.560 кревета;
- 155 хотела са четири звјездице, са око 17.400 кревета.
Више од половине хотела у Црној Гори сада припада категоријама четири и пет звјездица, док је 2012. њихов удио био мањи од четвртине.
Инвеститори у хотеле са пет звјездица могу користити ослобађање од увозног ПДВ-а на робу и услуге за градњу, док се порез на непокретности може умањити 30 одсто за хотеле са четири и 70 одсто за хотеле са пет звјездица који послују током цијеле године. Предвиђена су и одређена ослобађања од накнада за комунално опремање земљишта.
То показује да су порески подстицаји успјели да промијене структуру хотелске понуде.
Међутим, Владина евалуација наводи да у 2025. ипак није достигнута планирана циљна вриједност броја кревета у хотелима и сличним објектима са четири и пет звјездица.
Стратегија истекла, али проблеми остали
ОЕЦД у профилу Црне Горе као национални стратешки документ наводи Стратегију развоја туризма 2022–2025, чији је период примјене већ био завршен у тренутку објављивања извјештаја 1. јула 2026.
Влада је у завршној евалуацији оцијенила да је Стратегија развоја туризма 2022–2025. била „релативно успјешно“ реализована.
Акциони план за 2025. је реализован 91 одсто: 40 од укупно 53 активности спроведено је у потпуности, осам дјелимично, а пет није реализовано.
Важни кораци за даљи развој
ОЕЦД међу стратешким пројектима наводи ски-центре Жарски, Цмиљача и Штедим–Хајла, модернизацију Колашина 1600 и Савиног кука, као и валоризацију Ђаловића пећине. Улагања укључују приступне путеве, паркинге, електроенергетску и телекомуникациону инфраструктуру, водовод, отпадне воде и угоститељске објекте.
Улагања могу створити основу за развој сјевера, али се њихов пуни резултат не може процијенити само вриједношћу радова. Потребни су подаци о броју посјетилаца, приходима, запослености, броју дана рада, утицају на природу и користи коју имају локалне заједнице.
Зелена транзиција и дигитализација су позитивни правци
ОЕЦД као позитивне правце издваја енергетску обнову туристичких објеката, дигитализацију и развој сјевера.
Програм енергетске ефикасности предвиђа подршку хотелима за побољшање изолације и енергетских карактеристика зграда, ефикасније гријање, хлађење, расвјету и припрему топле воде, инсталирање соларних система и боље управљање потрошњом енергије.
Предност имају хотели који раде током цијеле године и објекти на сјеверу, док је за угоститељске објекте у домаћинствима и рурална домаћинства предвиђен повраћај до 20.000 еура по кориснику.
Нови Туристички информациони систем требало би да аутоматизује праћење промета, унаприједи евиденцију гостију, смањи административно оптерећење и олакша откривање непријављене дјелатности.
То су мјере које директно одговарају на неке од слабости које је идентификовала и Владина евалуација. Но, њихов успјех, зависиће и од тога да ли ће систем производити поуздане и јавно доступне податке, а не само служити административној регистрацији, наводи Банкар.
Извор: Форбс Црна Гора
