Уколико би у Европи снизили температуру грејања два степена или подигли температуру хлађења клима-уређаја, то би надокнадило цело снабдевање „Северним током 1”, уверена је Урсула фон дер Лајен
Ако зимус останемо без гаса, спалићемо све што можемо само да се наш народ не смрзава, и да производимо струју. Тим речима је Вацлав Бартушка, чешки повереник задужен за енергетску безбедност, најавио курс званичног Прага у јеку најновије фазе европске кризе у снабдевању енергентима, у којој су и природни гас и угаљ јуче осетно поскупели на берзама стратешких сировина. И то због прилично неизвесног начина снабдевања ЕУ током наредне зимске грејне сезоне.
„Европској комисији све више постаје јасно да државе чланице треба да преживе, да владе треба да преживе предстојећу зиму”, додао је Бартушка уочи 1. јула, када Чешка од Француске преузима кормило председавајућег ЕУ до Нове године.
Одвикавање од руских енергената остаје приоритет Прага, али је обезбеђивање енергетске безбедности тренутно прече од „зелене транзиције”, пренео је портал „Евроактив” изјаву Бартушке.
Став Прага и најава Холандије и Шведске да ће, као и Немачка и Аустрија, поново покренути домаће претходно „отписане” термоелектране, не би ли надокнадиле актуелно завртање славина „Гаспрома” широм ЕУ, још не утичу на футуристичке замисли Брисела.
„Морамо се осигурати да ову кризу искористимо како би се окренули напред, ка масивним инвестицијама у обновљиве изворе енергије, а не да би назадовали ка прљавим фосилним горивима”, проценила је Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије (ЕК). Она је признала да је енергетска ситуација толико „озбиљна” да је Брисел предузео „хитне кораке” за случај даљег пада руског снабдевања гасом.
„Имамо планове за ванредне ситуације, са читавом лепезом неопходних мера око степена ефикасности коришћења енергената, штедње и приоритетних потреба”, пренео је „Ајриш тајмс” изјаву Фон дер Лајенове.
С којим овлашћењима би Брисел сада прописивао начин коришћења енергената на тлу суверених чланица, остаје да се види. У међувремену, и Европљани би могли мало да приштеде енергију, сматра председница ЕК.
„Уколико би у Европи снизили температуру грејања два степена или подигли температуру хлађења клима-уређаја, то би надокнадило цело снабдевање ’Северним током 1’”, уверена је Урсула фон дер Лајен.
Шта престонице чланица ЕУ и европски бизнис данас мисле о енергетском диктату Брисела, види се из низа најновијих потеза који сведоче да отказују послушност јер постаје прескупа. Тако су, на пример, европске рафинерије прошле седмице додатно повећале увоз руске сирове нафте (око 1,84 милиона барела дневно), и то трећу недељу заредом, известио је Блумберг. Прилив руске нафте у Европу, укључујући и Турску, највећи је у последња два месеца, јавила је америчка агенција. Истовремено, најава Брисела да ће ЕУ забранити домаћим осигуравајућим друштвима да покривају глобални превоз руске нафте, већ је наишао на реакцију Москве, али и лондонског „Лојда”. Док је Москва најавила да ће обезбедити државне гаранције за поморски превоз руске нафте, „Лојд” има на уму ширу слику. „Забрана поморског осигурања неће зауставити извоз руске нафте”, процењује билтен „Лојдс лист” у Лондону. „Посао покривања осигурања изместиће се из Европе у Азију, поништавајући претпостављени удар санкција ЕУ и Велике Британије”, сматра легендарно осигуравајуће друштво.
Истовремено, ЕУ у намери да се што пре и по сваку цену одвикне од руских енергената, а приклони алтернативним снабдевачима, наилази на бројне тешкоће и изазове.
„Свет није чекао да Немачка постане велики купац течног гаса (ЛНГ). С једне стране, произвођачи увелико инсистирају на дугорочним уговорима, махом на двадесет година. С друге стране, реч је о позамашним инвестицијама у ЛНГ инфраструктуру, које ће постепено бити стављене у функцију. У међувремену, УНИПЕР већ уочава да можда неће бити у стању да испуни уговорне обавезе према потрошачима”, упозорио јуче Клаус-Детер Маубах, извршни директор енергокомпаније УНИПЕР, највећег немачког увозника руског гаса.
У међувремену, европски кошмар због даљег енергетског снабдевања летос и надаље додатно је подгрејан новим заоштравањем односа између Алжира с једне и Мадрида и Брисела с друге стране. Алжир је, иначе, други највећи снабдевач Шпаније гасом (покрива 25 одсто потрошње) и испоручује ЕУ 10 одсто неопходног енергента. Ескалација политичког неслагања са Шпанијом о питању „Мароканске Сахаре” довело је недавно од унилатералне одлуке Алжира да не обнови кључну повељу о међусобном партнерству и замрзне трговинске односе са ЕУ. ЕК је потом запретила Алжиру да би унија могла да заведе санкције тој северноафричкој држави уколико уведе трговинску блокаду Шпанији. Алжир је потом обећао да ће снабдевање гасом Шпаније бити настављено, али Брисел не скрива забринутост тим поводом.
Са свим овим неизвесностима, Европљани у свету алтернативних снабдевача најновију светлу тачку виде у мегауговору којим је Катар прихватио да француски „Тотал” и италијански „ Ени” постану партнери (са 6,7 и 3,1 одсто удела) у развоју највећег подводног светског налазишта природног гаса у Персијском заливу, који Доха иначе дели с Техераном.
Извор: Политика
