О мом оцу Благоју данас се много говори. Неке од тих прича су тачне, али има и нетачних. Људи су о тати, чак и из најбоље намере, објављивали погрешне податке и фотографије. Зато сам желела да напишем двотомну књигу о њему у којој је ће бити само истина
Први део је већ објављен, а за други још прикупљам податке у архивама Аргентине и сада, док сам у Београду посетићу САНУ, јер трагам за једним врло важним документом. Нашој породици је важно да све буде документовано и истинито.
Ово је за „Новости“ јуче рекла Марија, ћерка Благоја Јововића, српског хероја који је 10. априла 1957. године, у Буенос Ајресу, пуцао на усташког поглавника Анту Павелића, који је од последица овог рањавања преминуо две године касније.
Марија, иначе професор уметности у једној војној школи, из Аргентине је допутовала у Србију и Црну Гору да промовише први део своје књиге „Благоје Јововић – српски херој у вучјој јазбини“, чији је и издавач. Јуче, уочи представљања овог дела у Градској општини Нови Београд, била је гост редакције „Вечерњих новости“.
– Радујем се што књигу о свом оцу могу да представим у престоници Србије, где ће бити организоване две промоције – на Новом Београду и у Старом граду – рекла нам је. – Претходно сам била у Даниловграду и Новом Саду, а ићи ћу и у Бањалуку. На одржаним промоцијама било је дивно, било је много људи и сви су желели да ме упознају и да бар накратко попричају са мном. Пуних 12 година пишем само о оцу, посветила сам му песме и прилоге, а сада сам у првом делу књиге описала његов долазак у Аргентину и живот у земљи која је била пуна усташке, злочиначке емиграције, где је он био баш као у вучјој јазбини. То су све праве информације које сам чула директно од њега, како се то у Србији каже: из прве руке, уз обиље фотографија, писама, докумената…
Испричала нам је наша саговорница да су стотине хиљада зверски уморених Срба и српске деце у Јасеновцу били једини повод да испали хице у једну од најмонструознијих личности 20. века.
– Мој отац није био терориста, нити агент Удбе, нити плаћени убица, како су неки то покушали да исконструишу. Болео га је Јасеновац и ми смо о том стравичном месту знали све од детињства. Волела бих да одем у Јасеновац и упалим свеће нашим страдалима у тој фабрици смрти, али мислим да је то немогуће – прича нам Марија. – Био је диван тата и супруг. Срећни смо што смо имали таквог оца који нас је одгајио на српској традицији и вредностима. Знамо и да је био херој, али нама, његовој деци, важно је да се зна и да је био добар човек. Он је писао и песме, желео је и да објави историју Србије и Црне Горе, али га је смрт спречила.
Казала нам је Јововићева и да се много говорило о томе када су они као породица сазнали за Благојев подвиг:
– Ништа нисмо знали до 1998. године. Тада смо мама Гледи, тата и ја дошли у Црну Гору. Отац први пут после 55 година.Сусрет са фамилијом је био јако емотиван. После пар дана отишли смо у манастир Острог. Мајка и ја смо га чекале испред манастира и питале се зашто се тако дуго задржао унутра. Није га било читав сат. Забринуле смо се, а он је унутра, уствари, био са митрополитом Амфилохијем. Тог дана му је испричао све како је било. Потом је испричао и нама.
Убиле га НАТО бомбе бачене на СРЈ
Отац нам је увек говорио да ће у Југославију поново ићи тек после Титове смрти. Ипак, тата, мама и ја дошли смо заједно први и једини пут 1998. године, на четрдесетодневни помен очевом рођеном брату. Иако је повод био тужан, тата је био бескрајно срећан. Вратио се у Аргентину чио, као да су му у Бјелопавлићима удахнули неку нову снагу. Убрзо је, међутим, почела НАТО агресија на СРЈ, много се нервирао једноставно, пресвиснуо је од туге. Имао је 76. година, био је здрав, само је клонуо. Моја мајка је често говорила да су га у Аргентини убиле НАТО бомбе бачене на Србију и Црну Гору – казала нам је Марија Јововић.
Други део само о атентату
Другу књигу приводим крају. Она ће говорити само о атентату који је мој отац извршио 10. априла 1957, у Буенос Ајресу, онако како је то мени отац испричао, наравно, уз документа која сам пронашла и она која ћу тек добити. Неће, дакле, имати фикције. Биће детаљна и веродостојна уз приложене историјске изворе – каже наша саговорница.
Ј. Матијевић
Извор: Новости
